Stradanje civila

PDFIspisE-mail

STRADANJE CIVILA ZADARSKE UPANIJE U DOMOVINSKOM RATU (1)

Mama nemoj plakati, namin ne?e nita biti, jer je s namin don Tome
-Pored mene je leala Senka Bilaver i njezin Filip koji je tada imao 3,5najvie 4 godine. Senka ga je privinula uz grudi i pla?nim glasom seopratala od sina ljube?i ga u glavicu. Ve? je po?ela lagano padati ikia. Malo sam okrenuo glavu prema njima i sa suzama u o?ima promatraosam majku koja se oprata sa svojim sinom. A mali Filip pogleda mene izagrali majkuoko vrata i dje?jim tihim glasi?emtjei svoju mamu ovimrije?ima Mama nemoj plakati, namin ne?e nita biti, jer je s namin donTome- don Tomislav Sikiri?
Rat koji je bjesnio na prostorimanae drave ostavio je trajne oiljke na srcima mnogih Hrvata, ali20godina poslije RH jo uvijek nema cjelovit popis stradalih civila.Razlog tome nemaru nije poznat. Zadarska upanija trenutno barata sbrojem od oko 400 poginulih civilnih rtva. Me?utim ta brojka nije to?nodefinirana. Civilna rtva je puno ve?a od vojne. Vojnik kre?e u borbusvjesan kako moe poginuti, dok se civil samo naao na krivom mjestu ukrivo vrijeme. ?ak 21 dijete poginulo je u Zadarskoj upaniji u vrijemeDomovinskog rata. Najmla?oj rtvi bilo je 40 dana. Stoga od ovoga brojaNarodni list kre?e se feljton u kojemu ?e svoja svjedo?anstva govoritioni, koji su u ratnom vihoru izgubili ?lanove svoje obitelji. Kako jekabrnja jedan od simbola stradanja civila u Domovinskom ratuzapo?injemo sa svjedo?anstvima onih koji su 1991. godine doivjelimasovno stradanje civila. kabrnja broji 57 civilnih rtava, a nakonrata poginulo je jo 6 osoba od mina.
Svjedo?anstvo don Tomislava Sikiri?a
Kadje po?eo rat bio sam upni vikar na Puntamici. Dekretom nadbiskupaOblaka preuzeo sam 20. kolovoza 1991. upe kabrnju i Nadin. U Nadinusam samo dvije nedjelje slavio misu u upnoj crkvi, a do pada sela sveostale nedjelje u jednoj ku?i u podrumu, jer su ?etnici svako malopucali po crkvi i groblju. U kabrnji kao na Veliki petak, prestali smozvoniti kako ne bi odali ?etnicima iz Biljana Gornjih kad smo u crkvi,pa da nas ne ga?aju, a vrijeme mise smo uvijek mijenjali. Svake no?idopirala je do nas tutnjava tenkova i topova, a ujutro vijest o padupokojeg sela. Oko kabrnje padala su sela redom jedno za drugim;Kruevo, Pola?a, Suhovare, Novigrad, Pridraga i mnoga druga. Imao samosje?aj da sam na pustom otoku, kojega svakog ?asa mogu neprijateljiunititi i spriti.
Uza svu tu muku bjeao nisam, ostao samsa svojim upljanima, mislio sam neka bude i meni sve to bude i njima.Uasno je bilo gledati s Raovljeve glavice kako se nad Zadrom i okolnimmjestima izdie crni dim. U nama je iz dana u dan sve vie rastao strahi nedoumica to ?e biti s nama. U sumrak ulice se bi opustjele, povuklibi smo se u ku?e, prislonili uha na baterijska radija, jer struje ?estonije bilo, i sluali nebi li to dobro ?uli. Ali od dobrih vijestinita. Sje?am se 5. listopada 1991. bio je to najtei napad na Zadar ina Dubrovnik. Iz kriznog stoera za tadanju op?inu Zadar dobili smozapovijed, treba iseliti ene i djecu i starce iz sela, jer se o?ekivaonapad irih razmjera na zadarsko zale?e. Tog dana oko 11 sati kratko suutihnuli topovi neprijateljske vojske, mi smo iselili ene, djecu, starei nemo?ne, a ostali su samo branitelji u selu.
Oko 14 satinastavili su se napadi na Zadar, a i kabrnja te ve?eri bila jenapadnuta iz zraka kazetnim bombama. Kako sam se tad osje?ao jadno, tobi sve dao da mogu pomo?i i sve ovo razaranje zaustaviti. Ljude smosmjestili u TN Zaton, a ja sam se skrasio kod upnikau Privlaci. Nablagdan Sv. ime 8. listopada 1991. dogovoreno je primirje s jugovojskom i napadi na Zadar su prestali barem neko vrijeme. Vojska seiselila iz Zadra, ali ne daleko na Crno, taman da imaju bolji pregled nagrad. I mi smo se vratili u kabrnju i Nadin. Manje vie sva suhrvatska sela oko kabrnje okupirana i spaljena, a ljudi prognani. To minimalo nije bilo drago. Imao sam crne slutnje pitao sam se zato nediraju kabrnju? Dobio sam odgovor 18. studenog 1991., ostavili su je zaposlasticu. Bio je to najtei dan u mom ivotu. Bio je ponedjeljak,rano jutro u 7 i 30 sati general Mladi? je izdao zapovijed da otpo?nenapad na kabrnju, sa svih strana i svih raspoloivih vojnih oru?a ioruja, te iz zraka.
Bio je to pravi pakao. Htio sam vikati,zapomagati, pisati, moliti nekog da nam pomogne. Ali sve to sam tadamogao s 25 godina ivota i nepunom godinom dana sve?enstva u?initi, biloje uvu?i se s jo 40-oro ljudi to staraca to djece u mali podrum sadapokojne Jele Brki?. Bilo je kao to rekoh me?u nama djece od kojih jenajmla?a bila Boena Bilaver imala je tek godinu i pol, a majka joj jebila trudna, nosila je ispod srca malog Franka. Kanonada nije prestajalacijeli dan. Iz malog podruma sluali smo kako nakon svakog praskaeksplozije nestaju nae ku?e lome?i se pod silinom topovskih udara.Sluali smo i ?uli zapomaganja ljudi, a nismo im mogli pomo?i. Negdjeoko 11 sati jugo vojska ulazi u zaseok Ambar na po?etku sela. ?uli smokako neki oficir poziva preko megafona ljude na predaju uz garanciju daim se ne?e nita dogoditi, jer ako se ne predaju kada do?u ovi iza nasne garantiramo vam nita.
I doista jedna skupina civila sepredala jugo vojski, ovi su ih odveli u logor u Benkovac i negdjepredve?er kod Pristega pustili ih na slobodu. Niti sat vremena nakontoga u selo ulaze ?etnici s vojvodom Mirkom kobrnjom na ?elu (bio jeparoh u Smil?i?u). Sve ivo to su zetekli i staro i mlado poklae bezmilosti, njih 84-ero na broju, cijelu obitelj egari?, Miljani? i druge.A mi smo u malom podrumu niti 100 metara zra?ne linije udaljeni, sve toklanje ?uli, sluali smo zapomaganje, pla?, vikanje i vritanje ljudikojima nismo mogli pomo?i. Uasan je to osje?aj biti blizu umiru?em, ane mo?i mu pomo?i. ?ekali smo bespomo?no kad ?e do?i red na nas.Stiskali smo djecu iza svojih le?a, nadaju?i se da ako pobiju nas ne?edjecu, ne?e ih barem viditi. Boe, koliku smo volju za ivotom imali kadsmo mislili da ?emo barem djecu spasiti.
Pribrao sam se natrenutak i pozvao sve u podrumu da se pokajemo za nae grijehe ipomolimoza oprotenje grijeha nae netom zaklane bra?e. Negdje oko 15 i30 dogodilo se neto to ja zovem ?udom koje ni danas ne moguprotuma?iti. Naime, grupa od 5 ?etnika ulazi u nau ku?u na kat. Ku?a jebila visoka prizemnica. Uli su sa stranje strane preko ograde nagusternu i kroz balkonska vrata unutra. Po?eli su razbijati poku?stvopucaju?i po njemu. Mi smo ?uli lomjavu stakla i namjetaja, smirivalismo djecu da nas ne bi pla?em odala, a opet bili smo svjesni da jetrenutak nae smrti blizu. A onda se doga?a Boji zahvat u nau korist.Ti isti ?etnici, njih pet izlaze iz ku?e, mi ih ?ujemo, i umjesto dakrenu lijevo na stepenice koje vode do vrata od podruma oni preko ogradenaputaju ku?u i kre?u desno gdje su izali na glavni put koji vodi uzJelinu ku?u.
A u kru bilo je skriveno nekoliko naih braniteljakoji su motrili na nau ku?u i bili su spremni ako do ?ega do?ebranitije, jer su unutra bili njihova djeca i supruge. Jedan od branitelja AnteBilaver kad ih je opazio od jednog je mislio da mu je stric Luka pa gaje zazvao imenom. ?etnik se okrenuo i po?eo pucati. Tada su i braniteljiopalili po njima jednog su ranili u nogu, po?eli su bjeati. Bjeali supreko naeg dvorita do centra sela. Kako smo drali vrata od podrumanapola otvorena, jer nam je to bio jedini dotok zraka vidjeli smo te?etnike kako bjee. Kad smo sve to proivjeli rekao sam Ljudi sada smosigurni, pod zatitom Bojom smo. Poslije toga sam razmiljao i molio,Boe daj nam na?ina, kako ?emo se izvu?i iz ovoga pakla. Sutra dan 19.11. ?etnici su krenuli u Nadin gdje se odvio jo jedan ?avolji krvaviples. to se dan bliio vie kraju to se nebo ispunjalo vie oblacima. Usumrak naobla?ilo se tako da nismo vidjeli prst pred nosom. Odlu?ilismo napustiti kabrnju s onim to smo imali na sebi i sa sobom. Mrak jebio tako gust da smo se kretali po instiktu.
Kad smo doli dopruge Zadar - Knin koja je prolazila kroz kabrnju, ?etnici su nas ili?uli ili je netko upalio bateriju, ne sje?am se vie i otvorili po namavatru iz tenkovskih mitraljeza sa zapaljivim mecima. Bacili smo se upruni kanal. Pokrio sam glavu rukama i ?ekao kad ?e po?eti padatitenkovske granate po pruzi. Pored mene je leala Senka Bilaver i njezinFilip koji je tada imao 3,5 najvie 4 godine. Senka ga je privinula uzgrudi i pla?nim glasom se opratala od sina ljube?i ga u glavicu. Ve? jepo?ela lagano padati i kia. Malo sam okrenuo glavu prema njima i sasuzama u o?ima promatrao sam majku koja se opraa sa svojim sinom. Amali Filip pogleda mene i zagrli majku oko vrata i dje?jim tihimglasi?em tjei svoju mamu ovim rije?imaMama nemoj plakati, namin ne?enita biti, jer je s namin don Tome. Te rije?i su mi se usjekle duboko umozak i pamtit ?u ih dok sam iv, jer nisu bile upu?ene mami Senki negopo malom Filipu od samog Boga meni.U meni se probudila takva snaga,shvatio sam da sam sve?enik u kojem lei sva nada ovih ljudi u prunomkanalu.
Zastao sam i pribrao se, ne znam koliko je ta utnjatrajala, ali kad sam shvatio da mitraljezi vie ne pucaju, ustao sam ve?napola mokar i poluglasno rekao Idemo ljudi, te jurnuo u oblinjivinograd to su u?inili i svi ostali. Re?e mi kasnije Ljubica Bilaver,majka naeg don Emila Don Tome da se vi niste onda digli iz onogkanala svi bi mi ostali u njemu, kad sam vidila kako ste jurnuli uvinograd, i ?ula va glas, uvatila san svog Nikolu i rekla mu kad moredon Tome, moremo i mi. Bogu velimo hvala to nas je doista titio ivodio. Izvukli smo se ivi, iako su pored Joanima (selo kraj Galovca) inai zapucali po nama, mislili su kad su nas ?uli da nadiru ?etnici izpravca kabrnje.
Bolna ispovijest Nade Horvat, udovice Vladimira Horvata (ro?en u Bjelovaru) iz kabrnje.
To?nou 7.15, na 18. studenog je pala prva granata na kabrnju. Ba samsuprugu Vladimiru kuhala ?aj jer se cilu no? nije dobro osje?ao.Primaknula sam se prozoru i vidjela granatu kako pada na kolu. U tovrijeme je moja k?er imala 10, a sin 11 godina. Napola obu?eni otr?alismo do susjedovog podruma. Tu nas je Vladimir ostavio. Sje?am se da jek?eri pruio svoju koulju i rekao: Uzmi, bit ?e ti toplije. Jo je idan danas ?uva. Zadnje to sam ?ula od njega su bile ri?i: Sad morami?i gore. Bile su to zadnje ri?i i zadnji pogled. Vie ga nismovidjeli.
U tom smo se podrumu skrivali do ?etiri sata. Sje?amse, bila je tu moja susjeda i njena majka koja je bila nepokretna.Valjda je baba osje?ala neto, uvik nam je govorila: Ajte vi ?a,ostavite mene. Nismo je mogli tu samu ostaviti. Bio je tu i susjedinsin Ante od 16 godina, koji je u jednom trenutku provirio kroz prozor irekao: Evo nai! Ali kad je malo bolje pogledao, viknuo je: Ovo su?etnici, ima ih ko mravi, biin ja ?a! U tom se trenutku otrgao majciiz ruke i pobjegao. Uzela sam djecu za ruke i viknula susjedi da bjeimoiz tog podruma. Njena nepokretna majka je ostala.
Samonekoliko minuta nakon to smo se okrenule vidjele smo ku?u u plamenu.Njena majka je izgorjela u njoj. Otr?ale smo do podruma Snjeane Perica.Bjeali smo izme?u metaka i granata. U podrumu nas je do?ekala beba od40 dana i najstarija baka od 90 godina. Tu sam nala i svoju mamu. Jomi kroz glavu prolaze sinove ri?i: Amo ?a, mama! Ubit ?e mog tatu.Stiskala sam ih za ru?ice, znaju?i da nemamo di biati. Kratko smo se tuzadrali. Odjednom se za?ulo: Izlazite van, majku vam ustaku! O?e ihima. S rukama iznad glave, izlazili smo jedno po jedno. Samo su majkesvoju djecu drale za ruke. Tu su nas postrojili uza jedan zid. Me?unama su bila i tri mukarca, eljko ?urkovi?, Ljuban i Joso Perica. Doksu me?u nama izlazili iz podruma tukli su ih kundacima. Jedan od njih jeviknuo eljku: Ti, ti nam treba, majku ti ustaku! Uvik ?u se si?atitog ?etnika to je uzeo puku i s njom mu izbio vilicu. Samo se sruio.
U Ljubana i Josu su cili rafal ispalili. Sledila nam se krv uilama. Bez ri?i, samo jecaju?i krenuli smo dalje i ostavili ih tu dalee. Odveli su nas prema crkvi. Stavili su mene i djecu ispred tenka,dok je jedan na razglas viknuo: Ako se jo jedan ?uje pucanj, sve ?u ihpobiti! Tako su nas postavili i tako samo ili prema Ambaru. Ispredsvake ku?e smo vidjeli mrtve di lee. Svaka ku?a je bila u plamenu. Samosam jednog od njih kroz suze pitala: Ho?e li ovako cilo selo goriti?On mi je samo na to rekao: Ne brinite se, gospo?o sve ?e biti u redu,ali kad je drugi to ?uo, viknuo je: Jo samo jednu ri? i ubit ?u itebe! Na ?ijoj si ti strani!?
Doli smo do Ambara, tu smo vidjelipuno mrtvih. ?ak je jedan rekao: O?e ima puno mrtvih, ne morate dagledate ako ne moete. Nismo mogli ne pogledati jer svako svog trai.Vidjela sam nekoliko metra od sebe mua i enu kako im ?etnik dri nopo vratom. Tu su mi i tetu ubili koja je cilo vrime stajala iza mene.Ona mi je spasila ivot jer me gurnula pred metkom koju je nju pogodio uvrat. Prije toga im je samo rekla: Nismo mi nita, sri?o krivi. Imamdobrog vina, na?et ?emo prut. Ajmo kod mene u ku?u. Kasnije su prekonje mrtve prelazili kamioni. Vidjela sam tu i mrtva tijela ro?akaMiljani? ?ave i ambre. Bili su skinuti u potkoulje. Cilo vrime sammislila na supruga, tjee?i se da ?e preivjeti. Bio je brz i mlad,mislila sam da ?e im pobje?i. Bilo mi je teko gledati sina kako pla?eza tatom cilim putem. Brzo su nas potrpali u vojne aute i povezli uBenkovac. Na pola puta, u Biljanima auto se zaustavilo.
?ulose kako ?etnici vi?u: ?e su vam muevi? ?e vam je Franjo Tu?man? jedan?etnik je podignuo ceradu na autu u koje smo bili i pitao: Je li tuStana Raov? ena se javila: Jesam. On je upitao: Majo, o?e iza?i?Odgovorila mu je: Ne?u! Ja i?em sa svojin narodom. Poslije smosaznali da joj je to bio sin iz prvog braka, a tadanjeg mua jeostavila mrtvog ispred ku?e. U Benkovcu su nas razdvojili od mukaraca,njih su odvezli u Knin i tamo ih mu?ili. Mi smo ostali u dje?jem vrti?u.ene koje su nas tamo do?ekale su bile jako bezobrazne.
Galamilesu kako bi nas pobile, a ne nam dale ?aja. Odmah me je ispitao visok,jak mukarac koji je radio u policiji. U jednom trenutku mi je rekao:Meni je vas ao. ta vas nisu vai smjestili na sigurno. Mi smo javilida ?e se ovo danas desiti. Danas sam sigurna da se tada znalo to ?e sedogoditi, ali je preu?eno. Nai mrtvi danas lee zaboravljeni.
Drugogdana su nas odveli na razmjenu. Kraj autobusa nas je do?ekalo punonaoruanih ?etnika. Voza? autobusa je bio epavi piro koji nam je svimabio dobro poznat. Bez imalo osje?aja se proderao: Ja bi vas sve pobio,a ne vozio na razmjenu, majku vam ustaku!!
U glavi mi secilo vrime vrtila slika supruga i taj san koji me tog kobnog jutraprobudio. Sanjala sam takora koji mi je tr?ao kroz ku?u i noge mogsupruga.
Izali smo u Dobroj vodi. Hodali smo kroz miniranu umuneko vrime dok nismo doli do naih poloaja. U hodu su babe kroz pla?djeci koja su ila s nama vadili iz futana po tvrdo kuhano jaje,komadi?e kruha, bajama. Bilo mi je bolno kad sam vidila ?etnika koju jeJelicu Perica udario pukom po ruci jer joj nije dao da ponese pelene zabebu.
Kad smo doli na poloaje tu su nas do?ekali naibranitelji koji su nam dali kruha i vode. Nakon toga smo uli u autobuskoji nas je odvezao do Crvene luke u Biogradu. Poto tamo nije bilomista, nastavili smo dalje prema Zadru i od tu trajektom za Kukljicu. Tusmo dobili po jednu deku i apartman. Osam dana sam tu bila, a da nisamznala to mi je sa suprugom. Osmog dana su dole crne vre?e...
Molilasam ?ovjeka na recepciji da zove patologiju. esto ime na listi jebilo: Vladimir Horvat! Sruila sam se u pla?u. Moj Zvonimir mi je krozpla? apnuo: Nije mama, nije mama, nemoj plakati. A onda mi seistrgnuo iz zagrljaja i pobjegao prema moru, vi?u?i: Idem se ubiti!Ubili su mi najboljeg tatu na svitu. Netko ga je sre?om zaustavio. Mojaje mama isto ostala udovica kada joj je bilo 25 godina. Plakala je uzmene i govorila mi: ?eri znam kako ti je, znam to te ?eka. Samo ?uvajdicu.
Nakon toga sam posudila dvista maraka i otila s dicomza Zagreb. Ne mogu opisati taj osje?aj naputenosti iako su nas svipitali kako smo. Nismo mogli govoriti. Na usnama im se moglo ?itati kakogovore: Jadni. Poslije smo se uputili u Njema?ku kod vjen?anog kuma.Ali smo se ipak vratili u prazan stan u Zadru. Zvonimiru je bilonajtee, nije htio govoriti ni jesti.
Danas sam mir pronala uz svoju djecu, Zvonimira i eljku i unu?ice Loru i Nikolinu, ali bez voljenog Vladimira.

FELJTON - STRADANJE CIVILA ZADARSKE UPANIJE U DOMOVINSKOM RATU (2)

Ne elim im darovati niti svoju mrnju
- Imao je 14 godina. Odvezli su ga u Biljane. Tamo je bilo jako puno civila. Okupilo se cijelo selo, kao da se doga?a neka predstava. Pitali su ga dali je edan. On je rekao da jest. Tada su ga natjerali da pije iz pse?e posude. Nitko se iz te gomile nije usudio biti ?ovjek. Da je makar netko od tih ljudi rekao Nemojte ljudi, pa to je samo dijete- Danka Draina
U drugom dijelu feljtona donosimo svjedo?enje kabrnjanke Danke Draine, te Nadinjanke Jurke Glavi?.
Pri?a Danke Draine
Jako puno trenutaka mi se urezalo u sje?anje iz ratnih godina. O nekim jo dugo ne?u javno progovoriti, a moda ni nikada, ali sje?am se ruenja nae crkve. Gledali smo iz jednog potkrovlja u Prkosu kako se rui naa crkva. To je neto strano teko bilo. Mislim da bez obzira na to jeste li vi vjernici ili ne sakralni objekti, svakom ?ovjeku bi trebali biti izraz potovanja prema nekom drugom narodu, a nikako meta divljatva. To je bilo 28. sije?nja 1992. godine.Teko mi je bilo i kada smo u naim pohodima u kabrnju jedan dan na putu pored upne ku?e vidjeli drveni, zavjetni kip Majke Boje gdje joj odsje?ena glava, a sjekira s nekavim rezovima po sebi je bila zabita u vrat. Mi smo taj kip donijeli u Prkos i predali upniku don Sikiri?u. Ali kad sam vidjela taj kip, shvatila sam s kakvim neljudima imamo posla.
Na groblju gdje je spomen obiljeje masovne grobnice iskopano je 29 tijela. Nisam bila prisutna kada su se tijela iskopavala, ali sam bila prisutna puno prije, tijekom rata. Jednom smo ulazili u kabrnju i prvi put smo tad vidjeli to groblje. To su bili krievi napravljeni rukom, pored osnovne kole. Na nekima su pisala imena, a na nekima je pisalo samo N. N. Bili smo jako tuni. Sje?am se da je padao snijeg, po?etkom 1992. godine. Nakon nekoliko dana smo se vratili i donijeli ute narcise.
rtve su pokopali vojnici Jugoslavenske narodne armije i napravili drvene krieve. To znamo zato jer su nam pri?ali civili koji su preivjeli zarobljavanje 18. studenog. Govorili su da je me?u tim vojnicima bilo i hrvatskih vojnika i Hrvata, Makedonaca, Crnogoraca i da su oni koliko toliko ljudski postupali prema njima. Ne bi rekla da su ih zatitili u potpunosti, jer ne elim re?i niti jednu dobru rije? za Jugoslavensku narodnu armiju koja je bila zlo?ina?ka, ali bi htjela re?i da je u takvoj vojsci bilo pojedinaca iz kojih je progovorilo neto ljudsko.

Spomenik u Nadinu
Sje?am se i Tomislava egari?a unuka bake Eve, kojoj su ubijena tri sina. On je bio zarobljen, imao je 14 godina. Odvezli su ga u Biljane. Tamo je bilo jako puno civila. Okupilo se cijelo selo, kao da se doga?a neka predstava. Pitali su ga dali je edan.
On je rekao da jest. Tada su ga natjerali da pije iz pse?e posude. Nitko se iz te gomile nije usudio biti ?ovjek. Da je makar netko od tihljudi rekao Nemojte ljudi, pa to je samo dijete, ja bi mu prva otila i stisnula ruku, ali nitko, nitko iz te gomile se nije usudio biti ?ovjek.
Zato danas kad netko pita jesam li oprostila nisam. Nisam i teko da ho?u. Ne zato jer ih mrzim, naprosto ne elim im darovati niti svoju mrnju. Potpuno sam indiferentna prema tim ljudima. A dobro se sje?am i njihovih zarobljenika mi smo ih imali u kabrnji. Ja sam im nosila sendvi?e, ponaali smo se civilizirano.
Pokolj civila
Nama je zvuk tenkova postao normalan, navikli smo se ivjeti na prvoj crti. Stoga ne ?udi da su se civili koji su bili evakuirani 18. studenog vratili u selo. Ja shva?am taj moj narod. Ravni kotari su oduvijek bili bogati. To su vrijedni ljudi, ku?a je bila puna svega. Polja su se obrala, vino napravilo, i normalno da im nije bilo normalno oti?i u tamo neki hotel i ivjeti od socijalne pomo?i. Vratili su se u selo. Taj dan je selo bilo puno civila. Napad je bio straan. Netko spominje vojne urote, pijune, a ja bih rekla da smo bili naprosto nespremni. Ne samo na svo to oruje i tenkove nego i na mrnju koja je taj dan dola u kabrnju.

Jurka Glavi?
Dogodio se straan pokolj. Nakon toga, kad smo malo zbrojili redove , vratili smo se na prvu crtu u Prkos. U to vrijeme je u selu ostalo nekoliko starijih mjetana, civila. Mislim da ih je bilo oko 15. Mi, hrvatski branitelji ?esto smo no?u odlazili k njima. Oni su svi bili dovedeni u jednu ku?u u samom centru sela. Dobivali smo podatke od njih, jer su se ti ljudi poznavali,tako da smo otprilike znali tko su oni bili. Ljudi su ih imenovali.Te su rtve u tre?em mjesecu 1992. ubijene. Sve su ih pobili izuzev dvije stare bake, koje su se uspjele spasiti. Otile su ku?i donijeti jastuke da bi mogle prespavati u toj ku?i. Dok su se vratile, oni su preostale civile pobili. Bake su tad pobjegle preko polja tako da su potjerale ovce ispred sebe, jer ih je bilo strah mina. I onda ja postavljam pitanje odgovornosti Ernesta Ra?ena, koji je bio zapovjednik vojne policije. Zato je pravomo?no oslobo?en, a za ove rtve ga nitko nije ni pitao.

Spomenik ubijenim civilima u kabrnji
Mrtvo selo
Bilo je puno tekih trenutaka. Tad nismo imali vremena misliti o tome. Sje?am se da nekoliko godina nisam zaplakala. Teko je bilo kad smo pokapali mrtve. Tad sam se ve? nagledala krvi i stradavanja, a kad sam dola prvi put u kabrnju najtee mi je padala tiina. Moda ?e netko re?i da je to nebitno. Meni je bitno, zato jer kabrnju ne pamtim takvu. ?ak ni no?u. Uvijek bi se ?uo neki zvuk. Ili binegdje pjevac zapjevao, ili lave pasa, ali kabrnja je stvarno bila mrtva. Sablasna tiina koja ui para. U naoj koli je na ?irilici pisalo Dobro doli u mrtvo selo i ono je zaista u jednom trenutku bilo mrtvo selo. Mnogi nam kau da smo generacija kojoj je unitena mladost. Nama mladost i je unitena s jedne strane. Rat nas je zasigurno promijenio, ali mogu se pohvaliti da imam prijatelja koji bi za mene dao ivot i to doslovno.
Sje?anje Jurke Glavi?

Svjedo?enje Milice estan u NL-u 19. studenog 2010.
Preivjela je masakr u Nadinu, a danas nema ba nikakva prava. Sudbina je to 69-godinje Milice estan koju je 19. studenog 1991. godine od smrti u podrumu ku?e spasila ?ista slu?ajnost. U pokolju kojem je prethodio napad srpske vojske na kabrnju stradalo je 19 ljudi. Po prvi put javno, samo za Narodni list nakon 19 godina s mukom se prisjetila napada srpske vojske, te stradanja obitelji i susjeda. Pripovjeda brzo, nasumi?no, lete?i s jedne re?enice na drugu, kao da ih pokuava otjerati od sebe.
- Granatiranje je trajalo danima, a nas sedmero se sakrilo u podrumu jedne ku?e. Ja sam slu?ajno stala iza ormara. Upali su ?etnici i automatskim pukama sve postreljali. Bila sam u pozadini, nisu me vidjeli, a ostali su kao pokoeni pali na mene. Provela sam ispod mrtvih tijela 3-4 sata, bez pomicanja. I to me spasilo. Tek predve?er sam ustala, istr?ala kroz prozor i pjea?ila. Ra?una, kad se smrklo, moda nikog nema, pa udari pravac i ide... - prisje?a se ova Nadinjanka.
U izbjeglitvu je provela nekoliko godina, u Zagrebu, Rijeci, Zadru. Danas nema pravo na nikakvu naknadu ni pomo? od drave.
- Da sam bila zarobljena u Kninu ili teko ranjena, dobila bih neku odtetu. Ja sam preivjela sve, nisam ranjena, pobjegla sam i ispada da nemam nikakvih prava, a u Haag sam ila kao svjedok govori estan.
U ratu je izgubila svekra i oca. No, ni za njih nije dobila odtetu jer, kae Milica, oni svoj dom nisu napustili i nisu imali prognani?ki status. Zato im ni ku?a nije obnovljena. Sa suprugom je sve morala obnoviti sama.
K.K.
Svi smo nekako pouticali samo se moj Ive se vratija zbog sina nam Marka. Umalo da nisu obojica poginla. Pri?a mi je sin da je ua u jednu ku?u povie nas, al su mu vikali: Bi Marko, uvatit ?e te! Uspija je nekako pobi? priko zida u umu. Tu se sakrija u jednu jamu dok je njihova vojska prolazila kraj njega. On danas tuma?i da je proa tamo di smo se mi tada skrili, al da nas nije vidija.
Moj Ive je uvik divanija da i?emo uzbro, a ja nisam dala nego nizbrdo kad ?etnici pro?u. Svejedno mi nije da mira dok nismo poli gori. To je pucalo, to je palilo nita se nije vidilo. Taman smo poli kad je on jednon sta da ?e se na rast naslonit, u tom trenu pade granata i njega pogodie geleri u ruku i prsa. Nije jadan ni iv na zemlju jer ga je geler u srce pogodija. Di je pa tu je i osta sve dok se nismo vratli iz izbjeglita. Cili rat su njegove kosti ostale tu leati.
Kad je njega jadnog pogodlo ostala sam sama s njin, malo kasnije sam otr?ala kroz umu i tu sam susrila jo nekoliko naih. Uspili smo nekako pobi?i kroz kr, pa niz polje tr?e?i i padaju?i do Galovca. Tamo smo susrili bali ?ovika koji nas je auton pribacija u Goricu. Tu mi je bila i ?er. ?in me vidla rekla mi je: Majko moja, jedva sam i ja ostala iva.
Svi su poginuli
Oni to su bili s menon su svi poginli. Po njoj su jednoj mrtvi padali. Sve oko nje su postreljali. Kad se uputla kroz polje, sin mi je taman izvla?ja one to to su bili s njin. Kako je ve? bilo prid mrak on nije vidja ko i?e prema njemu. Sri?a da je viknija: Koj to? Ina?e bi je ubija. Bija joj je reka kuda ?e biati, al ona nije tila i?i sama, bojala se pa je on izvuka do Gorice. Tu je naia na onog brata od nevista to je mene ostavja. Ovaj mu je odma reka: Ne ajde nikud. ?a?u su ti ubli, a mater ti je sama ostala. Ne znan to je s njon. Tu je jadan slomljen i osta.
Si?an se da su svi susjedi govorli da on nije poginja nego je crka od stra, al kad je dola komisija rekli su da ga je geler to?no u srce pogodija. Ne mogu da ne pla?en kad se svega sitin. to su nam radli, to su mi mog Ivu ubli.

STRADANJA CIVILA ZADARSKE UPANIJE U DOMOVINSKOM RATU (3) - MEDVI?A

U no?i bi ubili svakog na koga god bi naili
- Dok su me tukli ?ula san kako govore da su iz egara, al bome nisu bili nego iz naeg sela. Sve san ja njih poznavala. Tolko su me ispribijali da su mislili da san mrtva, pa su me ostavli tu da lein. Ja san jadna pala u nesvist, prije nego mi se zacrnilo prid o?ima si?an se da me jedan udrija ?izmon u glavu - Stoja Ersti?
U zaseoku Ersti?i u velja?i 1993. u ?etni?kom napadu ubijeno je 10 mjetana Medvi?e, dok ih jeu 1992. godiniubijeno est. Ivan Mri?, ubijen je u Medvi?i 3. velja?e 1993. godine.
Svjedo?anstvo Marte Mri?
Otkad su mi ovi Srbi mua ode ubili nikako nisam dobro. Ubli su ga, a kanje su svi govorli da nakvoga nije bilo ko to je moj mu bija. Bija je i sa Srbinon i s Hrvaton dobar, Pupavci majku im j...oni su to sve krivi. Imamomi neku zemlju doli, i oni misle da ?e sve za nje ostat. Moj je mu bija u Njema?koj, radija i kupova i ovuku?u napravija i sve ivo. I oni misle da ?e sve za nje u Srbiji ostat.
Da nije bilo Mirka Mri?a i ovi egarana, koji su bili dobri sa mojin muon i nas bi ubli. Rekli su da biimo ?a odavde, da ?e nas sve pobti.Gunija je koze i do?ekali su ga tu prid ku?on Pupavci i ovi otuda s auton i... Ubili ga pukon. Pucali su tri - ?etri puta. Bilo je me?u njima vojnika i ovi sa sela. Mi nismo odma utekli, bili smo jo ode u ku?i. On je jedini od Mri?a ubijen, a lea je ode prid ku?on dugo. Kad su naili neki Srbi ja sam bila isprid ku?e. Oni meni govore: Zakopala ga ne zakopala za 10 dana sve ?emo vas ode pobti.Onda sudoli neki iz Obrovca i odvezli su ga i zakopali kod masleni?ke crkve. Pobigli smo tada, gori na Glavicu, snig je bija do kolina, a mi smo u snigu bili sakriveni.Tamo smo se sakrivali 10-ak dana, u rovovima u snigu. Onda nas je ovaj jedan iz egara pribacija u Knin i u Rupolje. Sinovka mi je udana tu u Mri?a i to nas je njen muapribacija do egara.Nismo nita ili ni pili dok smo na Glavici bili. Kanje su nam kad smo se vratli u Rupolje davaliisti. 10 dana smo se jadni patli i mu?li. Ja sam bila u Rupolju dvaced dana i vie.Kad smo doli u Rupolje da ?e nas pribacti u Zadar, onda su nas Srbi do?ekali i da ?e nas povatat i pobiti, i tada smo im utekli,nisu nas uvatli.Bilo nas je 10-ak. Moj je sin bija mali. Mom ?oniju je bilo 16 godina.Mojoj Vesni su ovi stranci, jerje bila curca, govorili su nek i?e s njima, da ?e je oni odvesti na sigurno, a ja nisam dala. Ko zna di bi oni njon, ra?e me ubij.
Svjedo?enje Stanka Ersti?a u Haggu (izvor; Index.hr)
Stanko Ersti?,Hrvat iz sela Medvi?a kojeg su pripadnici tzv. krajinske milicije zato?ili u Kninu 1991. godine, svjedo?io je pred Hakim tribunalom (ICTY) u procesu koji se vodi protiv Milana Marti?a, optuenog za zlo?ine protiv ?ovje?nosti, krenja zakona i obi?aja ratovanja.
Ersti? je svjedo?io kako su se Srbi iz njegova sela 1991. po?eli okupljati u gostionici Rade Pupovca iz koje su se ubrzo po?ele oriti pjesme s rije?ima poput Miloevi?u alji nam salate, bit ?e mesa klat ?emo Hrvate, te da je u istom objektu bio izvjeen natpis: Zabranjeno za pse i Hrvate. Prema njegovim rije?ima, u ljeto iste godine su oko Medvi?e i Bruke po?ele nicati barikade. Na jednoj od barikada neki ga je mjetanin Medvi?e udario kundakom, a 2. listopada bio je uhi?en.
Ersti?a su, kako je kazao, zbog navodne radio postaje uhitili prvi susjedi, Duan kori?, Stevo Milanko i Slobodan Skokna.Odveden je u Kistanje, pa u Obrovac da bi nakon dva dana zavrio u staroj kninskoj bolnici koja je bila pretvorena u zatvor i u kojoj je bilo zato?eno 120 Hrvata. Susjedi koji su me uhitili imali su vojne odore s oznakama Marti?eve milicije na kojima je pisalo SAO Krajina, kazao je Ersti?. On je u zatvoru u Kninu proveo mjesec dana, nakon ?ega je razmijenjen.U Kninu su se doga?ala svakodnevna maltretiranja i premla?ivanja.
Meni su polomljena rebra no nisam primio nikakvu lije?ni?ku pomo?, rekao je Ersti?. Nisam mislio da ?u iza?i iz Knina, kazao je. U zato?enitvu je, osim Hrvata, boravio i jedan Srbin iz Knina koji se nije elio pridruiti ni srpskoj miliciji ni vojsci, dodao je Ersti?.Razmjenu je, kako je kazao, vodio Me?unarodni Crveni kri (IRC), a sa srpske strane Ratko Mladi?. Na upit obrane je li u razmjenu bio uklju?en i Marti?, svjedok je odgovorio da ne zna. Tako?er je kazao da ni dan danas ne zna tko je naredio njegovo uhi?enje.Selo Medvi?a je, ispri?ao je Ersti?, bilo porueno, popaljeno i minirano. Jedna je crkva potpuno stradala dok je druga ote?ena. Ersti? je u srpnju 2003. godine svjedo?io i u procesu protiv Slobodana Miloevi?a.
Milana Marti?a ICTY tereti za zlo?ine nad hrvatskim civilima u samoproglaenoj SAO Krajini, zlo?ine nad Srbima u BiH i za raketiranje Zagreba 2. i 3. svibnja 1995. Za taj je napad bivi ameri?ki veleposlanik u Hrvatskoj Peter Galbraith, koji je svjedo?io prije Ersti?a, kazao da je to bio neselektivni napad u kojem su pogo?eni dje?ja bolnica, HNK i kola, dodavi da je to bio teroristi?ki napad bez vojnog cilja.
Ispovijest Stoje Ersti? (1935.) iz Medvi?e
Kad se zaratilo u selu je samo star?ad ostala. Mladi su pobigli. Malo je nas ivih ostalo to nismo biali iz sela. Ubijali su ljude za stolom. Uli bi u ku?i i na koga god bi naili streljali bi ga. Cilu familiju bi tako ubili. Znali smo da ?emo i mi do?i na red. Svaki dan bi nekog ubili. Otvoreno su nam vikali da ?e nas sve pobiti. Najgore je bilo po no?i. U no?i bi ubili svakog na koga god bi naili. Mi smo svake no?i biali gori u kr, u umu da nas ne na?u. Cilu godinu dana smo se krili po umi. I usrid zime i sniga smo u kru spavali. Al vrag je i spava kad smo znali da nas svaku minutu mogu na?i.
One to su ubili njih su i sahranili. Ko da smo se mi smili pribliit.
Di koje mlado je samo s namin starin ostalo. Bila je to pokojna Mira koja je tada imala 17 godina, ka i moja ?er to je isto s menon i muon ostala. Mu mi je nakon rata i umra.
U mene su ubli kad san pala u njiove ruke. I danas ne vidin na jedno oko. A i sve me boli kad se minja vrime. Zarobli su me u jednoj ku?i di su me nali kako priokri?en jednog nepokretnog susjeda. Odma su me pitali ?ija san, na to sam im rekla: Koda vi ne znate ?ija san! Onda su me natirali da i?en s njima. Jedan je ia prid menom, a drugi za menom. I tako ajde i ajde ja s njima do jedne naputene ku?e na kraj zaseoka. ?in smo uli u ku?u jedan me od njih dvojice zapeja kundakon u glavu.
Tako mi je i umra taj ivac. Dok su me tukli ?ula san kako govore da su iz egara, al bome nisu bili nego iz naeg sela. Sve san ja njih poznavala. Tolko su me ispribijali da su mislili da san mrtva, pa su me ostavli tu da lein. Ja san jadna pala u nesvist, prije nego mi se zacrnilo prid o?ima si?an se da me jedan udrija ?izmon u glavu. Bilo je krvi svugi, vidlo se jer je taman snig bije pa.
Kad san kasnije dola sebi vidila san da sunce jo nije zalo. Polako san se digla i odvukla ku?i k muu i ?eri. Oni su jadni ve? crkli od strava da su me ?etnici ubili. Cilu san tu no? povra?ala krv, nisan nita mogla sobon. Krv mi je ila na nos i na usta. to su njih dvoje mogli s menon. Mogli su samo gledat kako krv grcan i privijan se od bolova.
Ne znan da su ikog vie, osim mene, uvatili i tukli na smrt. Sve su druge na licu mista ubijali. Kad su me dovezli u bolnicu danima nisam mogla isti ni piti. Tu su ustanovili da su mi tri rebra slomljena. Sve mi je bilo stu?eno. Vie ne ositin jedan dio lica, to mi je sve utrnjeno. Bojin se samo da za ovo to nam se dogodilo ne?e niko odgovarati.

STRADANJA CIVILA ZADARSKE UPANIJE U DOMOVINSKOM RATU (4) OPOT I VUKI?

To su sve bili doma?i ljudi s kojima si se svaki dan moga susristi
- Kad su nam prenijeli vijest da su svi ubijeni, prvo su bili nevjerica i ok, a onda ta alost. Sje?am se svih tih ljudi koji su nam doli izraziti su?ut. Ostali smo siro?ad, samo mi je to prolazilo kroz glavu. Sestra nam je u tom dugom periodu bila mama i tata. Hvala Bogu, danas smo svi zbrinuti - Nedjeljko Marinovi?
piu: Ivana Karamarko i Nikolina Kova?evi?
U benkova?kim selima Vuki? i opot ubijeno je 19 civila, me?u kojima je bila i obitelj Marinovi?. Donosimo ispovijest onih ?iji su ?lanovi obitelji ubijeni 1992. godine.
Potresna ispovijest Nedjeljka Marinovi?a iz opota

Nedjeljko Marinovi?
- Sa sestrom i bratom sam bio u Zadru kada je selo palo. Odrasli smo s babom i didom s maj?ine strane.Te 1992. godine prvu informaciju smo ?uli preko radija u deset ujutro da su u opotu ubijene ?etiri osobe. Znali smo da u nijednoj ku?i u selu nije ostalo toliko od jedne obitelji. Svugdi je bilo po jedno-dvoje, ne vie. Onda samo se uputili kod povjerenika za Op?inu Benkovac, ali oni jo nisu imali imena poginulih. Moda su i imali samo nam nisu htjeli odmah re?i, nego se to odugovla?ilo do popodneva. Onda su nam potvrdili da se radi o naim roditeljima, Stipi i Gordani i babi Vukosavi i didu Luki. Pokuali smo ih tada izvu?i u Zadar kako bi ih pokopali.
Brat je u to vrijeme imao tri godine, sestra 15, a ja 12. Sje?am se da je ujac, od pokojne mame brat pokuao prevesti tijela u Zadar, ali mu nisu dopustili. Nakon toga nismo znali njihovu sudbinu, jesu li pokopani ili ne. No kako je moja baba bila Srpkinja mislili smo da su tijela preuzeli njeni ro?aci i da su ih pokopali. Tako je i bilo, tijela su poslije otkrivena u naem groblju. Kako smo kasnije saznali pokop je bio tek pet-est dana nakon ubojstva jer su tijela prethodno prevezena i u Knin. Od pokojnog dida su tu bila i dva brata, ali nitko od njih nije ia na pogreb. Oni su to sami obavili.
Poslije akcije Oluja, kada samo se vratili u opot traili smo eshumaciju. Tada su utvr?eni uzroci smrti. Baba je ubijena iz vatrenog oruja, dida su zaklali te su u mamu i tatu tako?er pucali. Po pri?ama ljudi koji su se nali u blizini i te bra?e od naeg pokojnog dida, u ubojstvima je sudjelovalo vie ?etnika.
Kako je to bilo u zimsko vrijeme, oko pet sati ve? je bio pao mrak. Pri?ali su susjedi kako su vidjeli njih desetak oko ku?e. Sluaju?i sve opise, did se u to vrime vratio od ovaca, taman je ia naloit vatru kada su ga nali i tu zaklali. Babu su nali u prizemlju ku?e, dok je mama pokuala pobi?i, ali su je do?ekali iza jednog zida iza ku?e i tu je ubili. U pokojnog su tatu pucali na katu od ku?e, na krevetu, ali su ga kasnije izvukli van.
Ve?er ubojstava
Tijela su tek ujutro nali. Oni koji su ostali ?uli su viku i graju u naoj ku?i, ali se nitko od straha nije usudio oti?i viditi to se doga?a. Tek kad se razdanilo ena od jednog od didove bra?e je otila viditi to se dogodilo i nala ih pobijene.
Otac je ostao u selu misle?i nisam nikom nita napravija, nisam nikog dira, ne?e mi nita, a moda je mislio da ih ne?e dirati zbog babe koja je bila Srpkinja. Neto prije ubojstva, tatu su tako?er odveli u Jagodnju Donju di su ga ispitivali i maltretirali, ali se jedan me?u njima zauzeo za njega pa ga tada nisu ubili. To su sve bili doma?i ljudi s kojima si se svaki dan moga susristi.
Te ve?eri kada su ubili moje, jedan dida koji je ivio u blizini naia je na dva ?etnika s pukama. Kad ih je pita to rade oko ku?a, u to vrime s pukama, odgovorili su mu da trae pasa. Ali to je sve bila uvertira u ono to se uru vrimena nakon toga dogodilo. Oni su zapravo mislili da ?e im otac pruiti otpor. Kasnije smo ?ak saznali tko je sudjelovao u ubojstvu.
Bili su tu otac i sin ekuljica iz Miranja. Gojko ekuljica je najvie osumnji?en. Koliko imam saznanja, sin mu je tada imao tek 17 godina kada je sudjelovao u tim ubojstvima. Taj mali je od ranije bija poznat mom ocu i didu jer mi je ?ak pobija neke ovce. Da tada nisu pobigla bra?a od dida i njih bi sigurno ubili.
Kad su nam prenijeli vijest da su svi ubijeni, prvo su bili nevjerica i ok, a onda ta alost. Sje?am se svih tih ljudi koji su nam doli izraziti su?ut. Ostali smo siro?ad, samo mi je to prolazilo kroz glavu. Sestra nam je u tom dugom periodu bila mama i tata. Hvala Bogu, danas smo svi zbrinuti. Naalost sestri se ponovila tragedija, suprug joj nakon je nakon nekoliko godina braka poginuo u prometnoj nesre?i.
Jo i dan danas mi je teko bez roditelja, volio bi da je barem jedno od njih dvoje uz mene, odnosno uz nas. Rije?ima se ne da opisati koliko mi fale, iako su mi sada 33 godine. Moete zamisliti kako nam je bilo kada smo jo bili djeca. Ne mogu im oprostiti to su nam napravili od ivota. Jo mi je tee vidjeti te ljude kako se slobodno e?u pored mene. Kad se danas osvrnem, vidim da su nam najvie pomogli ljudi koje nikada u ivotu nismo vidjeli. Potpuni stranci.
Svjedo?enje Mate Stipe i Boice Ledenko

Mate Stipe Ledenko
Prije nego je 27. 9 pao Vuki?, malo je dana bilo da nije makar jedna granata ba?ena. Dok su bili malo dalje, dok nisu pali Lepuri manje su nas tukli a nakon toga sa svih strana su udarali na nas.
Kad su doli ovamo iznad Buli?a sa tenkovima, tukli su nas sa svih strana ne samo granatama nego i pukom i mitraljezima. To su meci frcali oko nas isto ko da neko kukuruze baca. Dok su mi ena i kolegica joj bilena livadama kod ovaca i na njih se tuklo zapaljivim mecima. Kud god se neko kreta na njega se tuklo zapaljivim mecima tako da gori sve oko tebe.
Ja sam jednom ia u polje, isto su me tukli zapaljivim mecima. Na svu sri?u nisu me ranli, ni ubili, ni niko u selu nije strada od granate, izuzev jedne konobarce PZ Vuki?a koja je na samom po?etku rata ubijena kod nas od granate. Zvala se Kardum Zorka. Bez obzira to su granate padale mi smo radili do zadnjeg trena. 27. 9. popodne oko 3 sata uli su u selo. Bio sam u ku?i sa sinom. Oruje nismo imali nikakvo.
Imao sam jednu kalanjikovu, zaduenu koju sam kasnije dao. Ostala mi je lova?ka puka.Svaki dan bi po?eli neto prije podne tu?.Ja sam ba kuva ru?ak za nas nekoliko to nas je bilo u selu i kada je ono malo pristalo tu? veli mi sin; ?a?a, evo tenkova. Pita san; Di su? Reka je; Evo ih isprid ku?e.
Mi smo im u zadnji tren utekli. Niko nije osta u Vuki?u, osim Mikuli?a Ivana, ene mu i Marte Mri?. Ovaj bra?ni par je umra, a Marta ne znam bili pri?ala o tome ona je dosta stara. Prema pri?i od Mikuli?a, kako je on to nama kanje pri?a, mu?ili su ga puno. ?ak su ga i benzinom polivali da ?e ga zapaliti. Igrom slu?aja doa je neki drugi vojnik i spasija ga. Utekli su in tako da je njegovoj eni dok je ?uvala ovce doa neki vojnik i reka in ako sutra ne isele da ?e ih sve pobiti. I onda su oni uve?e svi pobigli.
Ne bi isklju?ivao mogu?nost da su to bili neki ljudi iz susjednih sela, ali bili su to i ljudi iz naeg sela Dr?e i ari?i. Dan prije Balvan revolucije u Kninu oni su sve svoje civile iselili. Pokuali smo stupiti u kontak s njima na na?in da smo posredovali preko njihovih prijatelja i kumova Hrvata, ali uzalud odgovor su dobivali; Makni se, da te ne ubijen.
Vratili smo se 1996. godine. Imali smo gusternu ode u dvoritu. Moj najmla?i sin i prijatelj su mu zavirili u tu gusternu i reka je Mama, neto se vidi ode. Uzeli su njih dva kale i kad su uli doli, vidili su da je to ne?ija glava. Meni nisu nikako dali da vidim.Sin mi je onda zvao policiju. To?an identitet utvrdila je komisija, ali i mi smo po robi poznali da je to Cvita Ledenko. Ona jedina nije bila prona?ena.

STRADANJA CIVILA ZADARSKE UPANIJE U DOMOVINSKOM RATU (5) BULI?; LEPURI I PODGRA?E


Svake ve?eri su ili po selu i izbijali vrata od ku?a
- Stavili su kasnije tijelo u sanduk i odvezli ga na groblje. Bilo je jo nekoliko njih iz Bukovi?a. To?no znam ko ga je ubio. Ubili su ga Neboja Baljak i Stevo Ivanievi? koji je nedavno ubio i sina od poslovnog partnera. Neboja je i u Lisi?i?u ubio troje ljudi, ali je ubijao i po kabrnji- Janja ili?
piu: Ivana Karamarko
i Nikolina Kova?evi?
U selima Buli?u, Podgra?e i Lepuri ubijeno je estoro civila. Obitelji ubijenih civila sje?aju se detalja egzekucije njihovih najmilijih koje donosimo u ovom nastavku feljtona Narodnog lista.
Svjedo?anstvo Ante Rai?a (1947.) iz Buli?a

Ante Rai?, Buli?
?etnici su 27. rujna uli s pjeadijon u selo. Ja sam zadnji 15 dana osta sam od civila u Buli?u. Najgore je bilo to nije bilo isti ni piti. Kad sam vidija da je vrag odnija alu, da ne?e na bolje, uzeja sam sebe i bia. Tog su dana i ub`li dvoje Neki?a. ?uja san ja kad su puke opalile, unda sam tamn bija izme?u Buli?a i Vuki?a, u jenoj jarugi. ?in je puklo ja san se ositija to je bilo.
Svaki trenutak je bija teak. Ti se dana nisan ima vrimena ni umiti, ka ni isti i piti. Sve to je ostalo po ku?ama to je bila suva `rana. Zna san tek na drugi-tre?i da neto poisti. Najvie sam bome ija kruva od osan ili deset dana.
Otapa san u vodi, i onog od 20 dana to san naa kod nas u ku?i.
Ina?e, san ja njih vi?a po selu, ali oni mene nisu. Bili su to sve ljudi koje si i prije moga viditi po Buli?u. Ja bi bija u zaklonci dok bi oni marirali selon. Obavezno su imali puke priko ramena. Da su me vid`li odma bi me streljali. E da su oni znali da san ja osta u selu, sve bi okru`li i pritresli da me na?u. Svi su drugi otili osim mene, ja san bija tvrdoglav, mislija san da me ne?e niko dirati. U zadnji tren san pobiga iz Buli?a. Da san jo koji minut osta sigurno bi me ubili.
Od tih dana ni jedan nisan spava u ku?i. Jer da jesan, brzo bi me nali i ubili. Tako sam lea di uvatin. Kad je bilo mirno ia san od ku?e do ku?e. Najgore su no?i bile. Ja san zadnji otia iz Buli?a i prvi se vratija iza Oluje. Si?an se koda je ju?er bilo, nisi moga pripoznati selo. Sve je bilo zaraslo. Trava je izrasla za metar ipo. Nije se znalo di je put.
Svjedo?anstvo Janje ili? iz Podgra?a

Janja ili?, udovica Nikole, Podgra?e
Ve? su 1991. godine po?eli dolaziti u selo. Sinovi i neviste su nam otili prije nas, ostali smo samo ja, pokojni mi mu, ?er, paralizirana zava i svekrva. A u selu sve zajedno 29 mjetana. Tada smo ve? bili okrueni sa svih strana, tako da nismo mogli ni oti?i. Svake ve?er smo proivljavali agoniju nanovo. Spavali smo vie u bunju nego u ku?i. Uredno su dolazili svake ve?eri u ku?u kako bi nas maltretirali. Samo bi se pojavili na pragu i ?izmom izbili vrata od ku?e. Svake ve?eri su ili po selu i izbijali vrata od ku?a. Upadali bi tako u sva?iji dom i maltretrirali koje bi nali. Ne sje?am se koji je to datum bio kada je igrala Crvena Zvezda, onda su nam u ku?u banila tri ?etnika. To?no se znalo to im je na pameti. Na sre?u pa je jedan od njih doa s motorom za njima i viknuo im; Mislite da ne znam da ste ih doli pobiti i tada ih je istirao iz ku?e. Sje?am se da je bio iz Kule.
Rekao nam je samo; Ajde, spavajte no?as ja ?u vas ?uvati cilu no?. Poslije mi je ispri?ao da je bio u zatvoru jer je ubio svoju trudnu enu, ali je pomilovan. Znam da mu je mater bila Hrvatica Martinovi?eva iz Kule. Naalost, ne si?am mu se imena ni nadimka. Ina?e nisi mogao znat ko je ko jer su se svi nadimcima zvali. Ta su izbijanja, mu?enja i maltretiranja dugo trajala. Mu?ili su nas na svakom koraku di bi nas nali. Iz dana u dan bi nam dolazili u ku?u. ?ak su na foteljama i kau?u ispod prekriva?a namjerno ostavljali bombe i puke kako bi vidili o?emo li to napraviti. A to smo mogli napraviti kad nismo smili ni disati.
Jednu ve?er, ve? je bilo kasno, snig je padao i kaem ja pokojnom muu; Evo fala Bogu dragom, ve?eras ne?e do?i, pa smo se uputili blago naraniti, a malu smo ostavili u ku?i. Al brzo san se ositila i potr?ala prema ku?i, kad gori njih ?etvero s njom u ku?i. Taman sam naila kada su mi uzimali zlato iz kutije. Prolo je nakon toga pet-est dana kada nam je u ku?u doa jedan iz Zapuana, zva se Petar koji je ia s mojin Tihomirom u kolu. Odma sam vidila da oko vrata nosi Tihomirov lan?i? s barkom na privjesak. Kako sam se zagledala u taj lan?i?, shvatio je u to gledam i brzo ga je pokrio livom rukom. Ina?e, nas ?etiri smo u selu svaki dan kuvale ru?ak i ve?eru za njih. Sri?a da je tada jo bilo tuka i janjaca, pa se imalo to spremiti.
U to su vrime svima u selu telefoni bili isklju?eni. Ostao je samo jedan uklju?en kod jedne babe u selu.Bami je mu, kad je vidija da vie nema izlaza otia jedan dan od te babe zvati u Benkovac da nas izvuku. Ja sam tada ostala kod ku?e da spremim pile pod pekom. Bome ga niko nije ija, nikom nije bilo do hrane. Ve? se bilo oladilo, a mog Nikole od nikuda. Rekla sam onda maloj da ide sa mnom prid njega. Na pola puta smo se susrili. Nije se ni njemu ilo, reka mi je da ga dri neki stra i da ne moe isti.
Posla me tada da odem naraniti konje a da ?e on oti?i na kat malo prile?i. U tom sam ja dala blago isti i vratila se s malon u ku?i kad sam za?ula rafale. Uletila sam na prizemlje i nije ga bilo tamo, popela sam se na kat, ali ga ni gori nije bilo. Istr?ala sam iz ku?e i na putu naila na njih. Pitali su me drsko; ta trai? Samo sam viknula; Ubili ste mi ga! po?eli su vikati na mene i otirali me. Vratila sm se po malu i ile smo ga traiti po selu. Nisam nita rekla zavi i svekrvi. Cilu su no? tako s malon traila po polju i ogradama. Bila sam cila od dra?a izbodena, padala sam po kamenjima.
Samo se pitam kako nas nisu ubili jer san im govorila: to ste nas ostavili, ubite i nas! Taman je po?elo svitati zora kad sam na putu ugledala tijelo kako lei i kako oko njega stoji ?etvero ?etnika. ?im san im prila otirali su me od njega. Nisu mi ni blizu dali pri?i. Vratila sam se tada re?i svekrvi i zavi. U tom je doao i jedan njihov iz policije, i onako bez ljudskosti reka; Dr` te crnu kesu i u njega je stavite! A ja mu samo u tom bijesu rekla; Dabogda te ubili i tebe tvoja ena u crnu kesu stavljala! Stavili su kasnije tijelo u sanduk i odvezli ga na groblje. Bilo je jo nekoliko njih iz Bukovi?a. To?no znam ko ga je ubio. Ubili su ga Neboja Baljak i Stevo Ivanievi? koji je nedavno ubio i sina od poslovnog partnera. Neboja je i u Lisi?i?u ubio troje ljudi, ali je ubijao i po kabrnji.
Mi smo ina?e skoro godinu dana tako ivili pod maltretiranjem u Podgra?u. Ra?unali smo nismo nikom nita napravili, ne?e nam nita, zato smo tako dugo i ostali. I evo to se na kraju dogodilo. Jadan onaj ko je nekog izgubija, nita drugo. I dan danas se budim usrid no?i od no?nih mora, pa se jadna nekako uz molitvu smirim. Ti su strahovi uvik prisutni, ?ovik se toga ne moe nikad otaras`ti.
Svjedo?enje Ike Pavlovi? (1928.)

Ika Pavlovi?, Lepuri
Nisu mene nikad tukli, a na njemu (misli na pokojnog mua) su se vrtli na nogi. Unda jedan sta na njega, a on jadan na nuge ne moe. Ja velim Nemoj ga, nemoj, molim te starog i bolesnog! Samo mu?i divani on meni. A to nego mu?at. Kad do?e jedan iz sobe pa na njega to se vrti na njemu i sa?e ga sa njega, taj je bija poznat namin. Kako sa?e otaj, tako po?ee gledat, gledaju ode (pokazuje na otvor u krovu koji vodi na tavan) i veli Na?en li ja gori metaka znate ta ?e vam biti? Ja mu re?e Ti moe na?i metaka, uzet lipo iz svog depa i metnit i re? evo ih. On veli Poznaju se ustake, poznaju se ?etni?ke. Ja njemu odgovaran Nit ja znan ustake, nit ja znan ?etni?ke, ja neznan nikakve nit san ih vidila dite. Jednom sam ila pe?i kruv.Vidla san da ide jedno auto, a ja tek ukuvala kruv i i?en ga ispe? u staru ku?u. Taman pristalo pucatanje i to sve, kad ja vidin iz nai ku?a stari lei..mrtav... Janko Perica...
Zapre?ala bre bolje kruv i oden mom pokojniku, nevidin nikoga vie na cesti, oni su bili otili. Ode ja muu Ajme meni ubli su kuma Janka! Ubili? Ubili eno ga mrtva tamo vee nae ku?e! I ta ?e ti Boe moj mili i ku a ata?! Do?e ta naa (misli na ro?akinju koja je udana za Srbina) onda kad su ga ubili taj dan iveli Evo Jeko (misle?i na susjedu koja jo nije bila iselila) poslala je Stevka Janku cigara i pate. A ja velim E moja seko Mare, majko moja ne?e ga isti ni pate, ni cigara puti, ubili su ga. Ubili ga nevista? A ubili eno ga mrtvoga.
Ona tada veli toj Boinovoj Jeki, one su se bile posestrile E Jeko sestro, bite, bite!!! Vidi da su odredli vas pobiti. Tako je ola ona i ?ovik joj, a ja divanin toj naoj to se udala za njiovoga A to ?emo nas dvoj nigdi nikoga, seko Mare majko moja? Veli ona Nevista majko, moj sin da vas pribaci pa da oni njega treve ubili bi i njega i vas. A ja njoj onda ovako odgovori Dobro seko Mare, kad je tako neka nas brate ubijaju neka nas siku, kad smo ostali nikud sad nemeemo, ni ivi ni mrtvi. Samo nemoj majko da nas mrtve pasi grizu tuda, zakopajte nas di bilo! Ona kae Nevista ko mene ne ubiju ja ?u vas bar u taj va vrli? zakopat.
A svake ure su dolazli ovi doma?i Srbi. Jedan metnija ovoliki nu u kalcu ( odmjerava rukom 30-ak cm) a nisu ovoliki, dica. Jesan ti govrila bimo ka i drugi narod a ti nisi tija, sad bi ia a... Ta naa odole i ?ovik joj i jo jedan Srbin i ena mubila je ode za nas. Rekla mi je da ?e mi odniti vinograd Neka nose odnit ?e i mene a kamoli vinograd. Veli ona Ne?e te Iko sestro, moja dijeca kau da te ne?e. Ajde ti uzmi kare i do?i doli. Ja sam dala jednoma da mi guni ovce pa ?u ti pomo?i rezati. Ja nisamnikada rizala vinograd. Tako smo oli, porizali mi njega, dolo je to i do traganja.Jae jedan na bicikli putem i vidi nas kako trgamo.
Veli Trgajte, trgaje majku vam jeben ne?ete ga piti. Onda su doli ode traktorom, zavezli ga i odnili rakiju , dvi makine sve to su mogli utrpatli su u traktor i dovezli. Oti iz Buli?a, ono su njiove o?i baburaste, to smo ih vidli dok nisu bili maskirani. Niko brate neg oni. Oni su san zatvorli i kad su nakrcali otvorja nas jedan i upra majser u nas. Pa nemojte nas stare i bolesne. Oni jedan veli Ajde ne?emo i odoe. Ja kad su otili polako na prozor i gledan za njima. Odoe za Buli?, niko neg oni Korlatovi. Kanje malo po malo sve je odnilo i zapalo.
Dolazak UNPROFOR-a
Bome smo mi zadnji izili iz sela. Skoro 2 godine smo bili ode. Jedan je sta na vrata od dvorita i po?eja pucati po namin. Kad se ispuca po?e vikat Stre?e, stre?e iza?i van. Nema negotu na vrata, pa... to jesinov?e?Da te nisan naa ujutro o?e. A velin mu ja Kud ?emo jadni smo ga, kud ?emo dite moje? Veli Kud te o?i vode, nuge nose.Da muemo nikako bi se izvukli bili, al neme, stani di si.Ajmo mi toj naoj to se udala za njiovoga. Mi jadni tamo, sunce ukuralo se. Doli, a ona veli Stipe brate jesul vas tukli? veli ?uli smo da supucali. Velimo mi Nisu nas tukli. Bili smo tamo 3-4 dana no?ivali. Ona vajik govori Skrite se, skrite se. Al kako se sakrit nemo u zemlju propast.
Nije niko od ovi njezni, nije niko divanija namin nita. Dolazla je ivojska ova to su ?uvali nas i dovodli su tuma?arku jer neznaju govorti ka mi. Govrli su nam Pa pri?uvajte se. Kanje doli jope tuma?arka i dva vojnika i odveli nas za Benkovac. Rekli suZa deset minuta da ste spremniObu?en ja njega, obu?en sebe, dvi kotule na sebe nikolko majica i vutannu navu?en se i najloni? u ruku i ajde....

STRADANJA CIVILA ZADARSKE UPANIJE U DOMOVINSKOM RATU (6) - LISI?I? I PERUI? DONJI

Kad svi ginu i mi ?emo
- Sje?am se kada sam iao na bojite, rekao mi je; Sine, teko mi je, ali ne znam o?e li me viditi drugi put. To nikad ne?u zaboraviti. Nakon to je izvu?en iz sela, tako?er mi je rekao; Sine, pozna san ih. Sve san ja njih zna. Sve koji su me tukli. Oni su ciljano doli kod njega, zbog mene, jer su znali da sam u policiji- Branko Guzi?
U dva sela benkova?kog kraja Lisi?i?u i Perui?u Donjem tijekom 1992. i 1993. godine ubijeno je est civila. Donosimo svjedo?enja ?lanova obitelji ubijenih civila.
Svjedo?anstvo suprunika Branka i Marije Ba?i? (Lisi?i?)
U predve?erje 7. sije?nja 1991.su nam na prag dola dva milicajca da nam pritresu ku?u. Pitala sam ih; to imate sad pritresati, kad ste odnili sve to smo imali?, kae on; Eno nako. Jedan se odma uputija u konobu i pritresa vri?u od cukra misle?i da krijemo kako oruje u njemu.
Popeli su se onda na kat, taman mi je mu Branko doa ku?i, al` su ga isprid do?ekala nji` trojica i nisu mu dala da u?e. ?ula sam kako vi?e; Ovo je moja ku?a, ovo san ja napravija. Nisam ovo nikom oteja. Ako ginen, na svom ?u poginit!

Jedino smo tu ve?er i smili upalit svitla jer su oni bili tu, ina?e nikad nismo smili ni pomislit. Kad su se popeli na kat sve su pobacali. Pitali su mua (kako je bija prijevoznik); Di ti je sad kamion? Kaza im je; Sin ga je odveza u Zadar, za vrimena. A to, da ustae voza, el - pita je. Kaem mu ja na to; Ne znan ja to su to ustae. Toga ga je razljutilo, pa mi je odvratija; Dosta je namin vas. Na glavi nam sidite! Sad kad se sitim kako san se pravdala s njima, mogli su me ubit.
Kad su naili na iglu iz sinovog pitolja odma su pitali di krijemo oruje. Reka mi je Branko na to; Ako ga na?ete slobodno me ubijte, a re?e jedan od njih; Ne?emo mi tebe ubit, nego ?emo te derati! Nastav`li su tako pritresati i govor`ti nam gledajte to radimo, da ne bi na kraju rekli da smo van to ukrali. Bome smo kasnije vidili da su nam ukrali jednu velku bateriju. Nali su u robi i tri metka.
Nakon toga sam odma muu rekla da i?emo ?a jer smo ?uli da priko drugi poru?uju kako ?e ga ubiti. Otili smo sa sinovima u Zadar, al` prije pada kabrnje opet smo se vratili u Lisi?i?. Kad sam kasnije vidlila koliko su nas mu?ili i maltretirali, kamo sri?e da smo ostali u Zadru. Ja se vrat`la da tuke zatvorim. Pameti.
Si?am se da su na nas pucali i kad smo masline brali. Rekli su nam da je toboe lov. Je, bija je to lov na nas. Iako su i druge maltretirali, Branko mi je bija najve?a meta jer su ga svi poznavali kako je bija prijevoznik i sin nam je bija u policiji. Dok su mu pritresali sobu nali su i njegov paso. Pitali su me; ta ti je ovaj sin u MUP-u? E, u MUP-u je. A zna li tvoja mater di si ti - veljo ja. Moj boe, al san luda bila, mogli su me na licu mista ub`ti jer sam im odgovarala. Svi s kojima smo se susri?ali iz sela, govorili su Branku da mu prite, da ?e ga ub`ti ako ne pobie. Onda je bome odlu?ija da i?emo, al je tija da ja ostanem. Nisam ja tila ni ?uti za to. to ?u ja ku?u ?uvat, i ne ?ut za vas, jeste li ivi il mrtvi. Ne?u bome - rekla sam mu. Uvik sam Boga mol`a da nam da snage i sri?e da se izvu?emo iz toga.
Odlu?`li smo na njihov Boi? ute?i. uljali smo se oko ku?a dok su oni u jednoj ku?etni pivali. Prili smo, tako, priko Lepura, na Vuki?. Sve priko polja pjeke, po mraku. Sin nas je do?eka na groblju i onda smo se nie uput`li. Vidli smo da niz cestu neki stoje, al se nismo subitali progovorit jer nismo znali jesu to njihovi ili nai. Tek kad su viknili i pozvali nas k sebi vid`li smo da su nai. Poslije smo otili u Bilu Vlaku kod na vojske. Tu smo naili i na neke nae poznate.
Uvik su nai govorli mi nismo nikom nita naprav`li, ne?e nam nita, al puno njih nije nita naprav`lo pa je danas pod zemljom. Nas je sam Bog spasija. Nakon nas je jo civila ostalo u selu, me?u njima i Kutije koje su kasnije ubili. Nakon toga su ih pokopali u Brankov grob. Si?an se da je bila jaka zima, da je snig pada.
Svjedo?anstvo Branka Guzi?a (Perui? Donji)

Nisam bio u mogu?nosti dolaziti ku?i u vrime okupacije jer sam bio u Zagrebu na obuci. Poslije sam se, 1992. vratio u specijalnu jedinicu Poskoci, kod ?ure upana. Nisam smija dolazit jer su znali za mene, ali sam svejedno skrive?ki dolazio s vlakom do opota i tu bi 200-300 metara prije stanice isko?io iz vlaka jer su marti?evci ?ekali na stanici. Tu me je, u blizini, ?ekala rodbina iz opota koja me pratila do ku?e u Perui? kako bi vidio roditelje.
I danas se bolno prisjetiti pri?e moje majke koja je svjedo?ila maltretiranju i mu?enju mog oca. Dok su ga ?etvorica tukla, peti je majci drao cijev od puke na prsima. On je nakon toga, od siline udarca pao u komu. Ostao je cijeli polomljen.
Traio sam naknadno pokretanje postupka protiv onih to su ga tukli.
Kada je 1992. UNPROFOR saznao da su mi oca istukli, doli su u selo. Da nisu jo bi puno njih bilo pobijeno i pretu?eno. Donji Perui? je u to vrijeme bio kao konc-logor. Tu su dopremili sve civile iz susjednih sela koji su ostali, nisu pobjegli. A oko sela su bile postavljene mine, tako da nitko nije mogao pobje?i.
Njih troje je u pokuaju bijega nastradalo. Drugi se nisu usudili izlaziti kroz minska polja. Moglo ih se samo ponaosob izvla?iti. Ja sam tako htio roditelje izvu?i, ali oni nisu htjeli. Govorili su mi: Kad svi ginu i mi ?emo. Ne?emo ih ostaviti. Njihov Crveni kri je imamo popis svih koji se nalaze u Perui?u. Tako da bi odmah primjetili da je netko pobjegao.
Perui? je, ina?e, bio pod okupacijom do 1993. godine. Dok nije doao UNPROFOR mjetani su maltretirani i mu?eni. Dodue, bilo je ubijenih i pod njim. U naoj je ku?i u tom periodu bilo ljudi iz svih sela. Bili su smjeteni u ?etiri ku?e. Bilo je dana da ih je po 60 spavalo u jednoj ku?i. Moete zamisliti kakvi su to uvjeti bili. Svaki dan su jeli riu. Nije bilo ni?eg drugog.
Otac mi je, prema nalazima, imao frakturu lubanje, 7-8 slomljenih rebara, puno hematoma po nogama. Nije se do smrti oporavio. Ba mu je godinjica 30. prosinca, umro je 1995. godine. Jednostavno nije mogao ivjeti s tom traumom.
Sje?am se kada sam iao na bojite, rekao mi je; Sine, teko mi je, ali ne znam o?e li me viditi drugi put. To nikad ne?u zaboraviti. Nakon to je izvu?en iz sela, tako?er mi je rekao; Sine, pozna san ih. Sve san ja njih zna. Sve koji su me tukli. Oni su ciljano doli kod njega, zbog mene, jer su znali da sam u policiji. Pamtili su oni mene jer sam ja i ranije imao okraje s njima.
Otac mi je ?ak iao traiti tijelo poginule Veronike Ivani?. On ju je stavljao u vri?u. Si?am se da je pri?ao, kad je podignuo tijelo da je glava s njega otpala jer je tijelo ve? bilo u raspadaju?em stanju. Njoj je i sin nestao 1996. godine. Tek 45 dana od nestanka je prona?en, u snijegu. Siguran sam da smo tim putem proli 10-15 puta prije nego to ga je jedan lovac pronaao. Sve je to nekako sumnjivo.
Svjedo?anstvo Ike Guzi? (1941.), Perui? Donji

Na tricet ?etvrtoga, onda san sve proivla 1992. onda su men mog Marka tukli men na o?ma mojin, kod nae garae. Njih je pet dolo ovi iz Kule, Macakanja, njeg san poznala. Mirka Mimi?a iz Bukovi?a san isto poznala. Do?ekae oni mene tu u dvoritu, ja san kotljala kunpire i vele Dobar dan gospo?o, ?e ti je Marko?A ja veljo Osta je kod ku?e, ja san o?la u kunpire, travu si?i. Eno ga Marku im?evom drii navrtke. On uze jednoga pod ruku i nji dva odoe tamo po nj. Bito i Mio iz Kakme, a oni Mimi? stoji i govori meni to se ti bako usplala to je mali pretresku?e nita vie. Tako on meni govori, a nisan ja znala za petoga da je on meni ode u ku?i, u sobi Brankovoj.
Kadotamo (pokazuje na sjever) vodi njega (misli na pok. mua Marka) nji dva, izme?u sebe. A ovi mene unutra i govori mi ?e su ti sinovi? Jel su o?li u Bosnu Srbin o?i vati? Ja se okamenla onda, ne znan nita vie da govorin. Iza?e na vrata iza?e i on, sve iz ladica izbacie. A bija oni ?emper policajski u ladican od Branka. Da je un njega naa, onib nas s mista ubli. Iza?e ja van, kako ja tako i on. ?ujen da govoru mi pokojnom muu onj Bito. Njemu nepriznat, njemu ne priznat!. Ne znan momci meni je arko Rnjak doa i naredja da se sve puke pridaju, ja nikakvo oruje neman tada ga odvedoe dol (pokazuje prema garai u dvoritu). Ajme majko kad oni njega stadoe tu?i. A diver mi Jerko sidi tu pod orason, a ja ?ujen njegov krik. Aaaaaa!!!! Aaaaaa!!! Zaali ja i veli Ajme Jerko brate ubie ga Ja dol do vrata do?e vidin ja kako oni njega gazu.
Gazu ga nji tri Bito, Mio i Mimi?, al nji dva iz Kakme najvie. Jednoga onoga petoga nikako nisan poznala, onoga to je bija u sobi Brankovoj. Ima o?i na duljke (misli na sputene kapke), nieg je rasta, al dobro san ga zapantila jer s menon u sobi pri?a. Tamo di su ga tukli imali smo koce, za vinograd mladi koji smo bili posadli. Uze oni Bito kolac Sad ?u ga dokraj?it Do?e ovi Cupa?, i veli Nemoj! Al je on ve? u krvi, kad jedan, kad drugi, kad tre?i samo ga nogan, cipelan ga tuku. A ja alin, a govori Bito onome Mii Odstrantu enu. A ja govorin Kad njega ubijate, ubijte i mene. On me?e oni mitraljez velki, evo ode (pokazuje na srce) je men cjev stala. Ja okamenla se i nita. Kad on uze oni kamen, pa se zababulji. Da je on mene pogodija onin kamenom, ja bi mrtva onde ostala. Bacla san taj kamen gori na garau, da bi ga mogli na? kad se vratimo.
Kad smo se vrtali slala san ih da gledaju nije ga bilo. Iza?oe oni iz dvorita i odoe prema tamo (pokazuje na istok). I to sad. Nesmin ja k njemu prilazti. I ja sna o?la ostavla san i ja njega gor. Kad vidin ja da su se oni vratli od tamo, ja san o?la kod njega. Nema njega, mrtav ?ovik. Dignemo ga. Ja san uspani?ila cili varo svi su bili utekli nije bilo nikoga vie. Nesmi niko nita, nego pomogli mi oni koji su bili tu u blizini Gojko na i Ruica oni su bili tu, jo bolje su vidli. Jer kad su na mene kamen bacli ja sna o?la, a oni su jo ostali ga tu?.Gojko je gleda kroz plot kako ga gazu i tuku. Kad su o?li ja san prila i onda smo o?li u vinograd i tamo smo sidli. Dolo je tu jo ljudi iz sela. Ja govorin Ajmo Marko tu kroz kr A kako priko kra kad o?i mu se sve zatvorle od krvi. Ja san njega dovela dio puta, al on men govori Iko nevidin. Njemu su se o?i zatvorle, nalile se krvi i zatvorle.Doli smo mi i do doktora. Ja nosin priko ruke ovu jaketu njegovu.
Onda me Bilja ne?akinja susrela (k?er odsestre, ?iji je otac Srbin). toj to ujna, ?ujen da su ujaka tukli. Rekla san ja di su ga odveli isto nije dola kod njega. Pitala je samo Kakvo je auto? Jel bilo duga?ko, najlon iza vezan? Veljo da.
Ja dola tamo u Dom JNA, tamo su doktori bili od vojske marti?eve, ?ekala ga i dovezli nas ku?i. I?e ku?, a jope ne lei u ku?i. Mi smo doli u umi leali. Ko je smija u ku?i leati.Drugi dan smo o?li na Sud, nisu nas tili primti. Tili smo da nam dadu ispusnicu da idemo. Vlado nas je posla u hotel Asseria, kod crnaca. Mi doli. Jope nas je niko od njih doveza ku?i. Al tad je dolo vojske njiove, policajaca... Al Marko je zna dobro pri?ati, pa se sporazumija s njima. Bija je jedan John. Govorija je francuski, talijanski i panjolski. Tada je doa UNPROFOR u na varo. Onda su skupljali ljude iz svih sela u nae ku?e.Iz Bruke, iz Buli?a, Perui?a Gornjeg, Benkovca, Podluga, iz sviju sela. Leali su ode kod nas, u Mande, Pa je, Mladena, divera Jerka, Zvonka i kod Vrane i babe Janje. Kod Janje je Cvita Guzi?i leala. Ona je ubijena. Ja san je ila gledat s crncen. Ja i Marija Zvonkova. U prsa je upucana. Crnac nas je vodija da je prisvu?emo, al ko ?e to. Bila je gluha. Sve su joj razbili po ku?i, polupali, rakiju odnili.U varou je bilo oko 60 nas. Bilo je kod nas u ku?i 24. ?etvero je dice bilo.
Mala Marjana nije imala ni 9 godina. Marko i Milena, ?a?a in je ranjen pa su doli amo. Si?an se onoga Marka Guli?a, govorija je mom Marku i Jerku Mi bi vas ko ma?ke mogli pobti samo da nam nije ovi gubi?ara! A Veronika je dvacet jedan dan leala mrtva. Doli su po Marka da je diu. To?no 21. je ubijena, a na Boi? je nali.
Vajik je to Marko govorja Mi je diemo sa zemlje u deku, a njoj glava otpade Imali su je nosti 50 metara do auta i vie. U glavu je ubijena, a vjetak sudski je reka da je prirodna smrt, a imala je prostreljnu ranu u glavi.

STRADANJA CIVILA ZADARSKE UPANIJE U DOMOVINSKOM RATU (7) - PALJUV I PRIDRAGA

Ako do?e neko da bi mene uzeja sobon ti reci Nedan moje mame!
- Boe dragi, dobro smo i ostali ivi. Kad se samo sitin kolko san puta mogla pogin`ti. ?ak san jedan dan uzela velku vri?u i otila u polje nabrati pamidora i paprike. To?no san in bila na nitanu. Iznad mene lete avioni i pucaju, a ja pamidore beren. Eto kol`ko me Bog ?uva Ana Buterin
piu: Ivana Karamarko
i Nikolina Kova?evi?
Donosimo prvi dio nastavka o stradanjima civila iz Pridrage i Paljuva. Tijekom Domovinskog rata ubijeno je 20 civila iz ova dva sela novigradskog zale?a.
Svjedo?anstvo Luce ?uline iz Pridrage


Po no?i je pao Masleni?ki most. Narod se uznemirje i bii svak ko s ?in moe. Ja sna ostala sa starijon ?eri i Ivon mojin. Srednja ?er je ola prije par dana sa stricon u Rijeku. Svega nas je par ostalo. Ro?ak od bratove ene vozja je njegovu dicu i moju mate da i?u prema Pagu. Uzmu mi Ivu i ja ostanen i ova ?er starija mi kod ku?e. Pribliava se podne. Ko ima s kin bii. Mi nemamo s ?in. Imala san tuke i ja njih izrenala i srila jednu enu. Meni je mu prije godinu dana umra i ja govorin toj eni E mare moja da su oni nami ivi nebi mi ?ekali da nas ?etnici ubiju. Pla?emo i ja i ona.
?ujen ja mercedes i govorin joj Evo mog Nike po me. A ona meni govori Ako ima di mista neka i mene uzme. Niko je bija moj diver. On je ivija u Zadru. Bija je u domobranima, obu?en je ali je doa u civilu i govori mi Di su dica? Ive je jutros otia prema Pagu, ja neznam ni dije ni to je, Dragica je tu.Veli on Spremi se, pokupi ono to je najnunije i i?emo ?a. kabrnja je pala, pobli su po kabrnji. Bimo!!!OdMarije egari? Zvonkove pobli su ?a?u i bra?u. Ja i ?er se spremimo i s njin. On uzmeod sestre mua, gori u Gospi?a, i tu je jo bija njegov zet i govori neka uzme i Boru.
U to je doa i Slavko Gospi? Bojs i ena mu Nada i doveli su dvoj dice, Josipu i Juru. Oni pla?u tresu sei velu Ajde Niko brate uzmi mi dicu ko nas ubiju neko ?e ih prihvatit. Veli on Dobro je neka ode na Branku mali sidi, a mala neka sidi ozada na Dragici.Bili smo u autu, zet od zeta naega, ja, moja ?er i dvoj dice. Krenli smo oko podne.
Doli tamo u Ladne kod Novigrada. Tuku Posedarje, tuku Podgradnu, Tuku Paljuv. Jo nisu Pridragu po?eli tu?i, albii narod. Mi smo najprvi doli tamo. Stali smo i k nami auti dolaze. Ljudi bie ko moe. Tu smo stali do 4 sata. Poslije su po?eli tu?i i Pridragu. Poslije ovi to dolaze kau da su tukli kolu, kuhinju za vojsku,... Bii narod! Ne moemo dalje jer tuku priko nas.
Padaju granate. Oni su nas mogli pogoti, ali kad su vidli da su to civili, mi smo stali oni nama nisu nita. Mi smo njima bili s Maslenice ko na dlanu. Jedna ena naila, Stanka, i govori ovin mukin Ma ajdeto ste se stisli i vi ste mi neko muko, ajmo naprida! Ona prid nam fi?on, za njon taj diver mi mercedeson. On nju prostigne blie Svetog duha. Tamo je prostignija. Vidin na otoj stani( pokaziva na lijevu stranu) na brdu naa vojska nije. To naa vojska nije, ja njim govorin Eno ?etnika!.
Nemoj pani?arti, nije to su nai. Ja kaen Nisu, nisu nai ono su ?etnici, nai nisu, nai su lipi!. Vidin ja one brade. Do?eka nas u civilu ?ovik, on nama govori da i?emo naprid. Ja njima govorin Mi smo uli me?u ?etnike! Oni meni da nismo vidin ja s druge strane desne blie mora, vidin isto da njih ima. Mi smo, doli doJurjevca. Nai su tamo od zapada. Pucaju nai odtud, njiovi odtud. Krenli mi dalje ja vidin njih 4. Stisli se.
Govorin ja njima Pogledajte ovu su van ?etnici. Oni mani jope Nemoj pani?arti Ja njima govorin, tom diveru Niko ajmo mi u Posedarje. Veli on Di ?e u Posedarje Masleni?ki most je pa! Di ?e u Posedarje, ti zna to je sad u Posedarju. Nisu oni mene tili posluat, da bogda da jesu! I mi naprida. Moda jedno 500 metara ima zemlje, moda jedno 2-3 kamiona, samo jednom trakon moemo vozti. Tu smo mi zemlju proli i jedan put po?e pucat po nami. On stane i mi leemo. On veli Lezmo! Mi smo poligali na cestu. To je pucalo, metki frcali priko nas. To se smirlo, ajmo mi, i?emo dalje. Dica pla?u! Mi njima vajik govorimo Nemoj plakati ne?e nista biti.
Mi smo krenli dalje, ima jo jedna barikada mi smo i to proli. Kad smo to proli, ponovno su pucali. Mi smo izali iz aute i tu smo ostali par minuta i kad se to stialo mi smo krenili dalje. Mi dalje kad tamo isprida nas neki tami?. Ovaj diver svira njemu da pro?e, da mu se makne. On polako i?e. Veli on nam Evo naega tenka, evo nae vojske. Kad ja pogleda desno, kad vidin ja ona vojska biva, Jugoslavenska vojska. Velin ja Nisu to nai to s ?etnici! Ma kakvi veli Nemoj pani?arti.
Oni meni vajik da mu?in nemoj pani?arti, nemoj dicu strati. Kaen ja njima pogledajte, vidite li da imaju one petokrake i one kape. Ja ga vidin, ovako je sta i puku dri, vidin ga kako je cesta prola pa ima stara cesta pa bili put onda asfalt. On stoji ima nji par jedan oddrugoga malo dalje stoje. Kad ono po?e pucati. Ovo nai pucaju u zrak, ja velin ne pucaju vidite li da pucaju u ovaj tami? i oni meni da nije. Jedan put stade taj diver i veliDobro je Luca rekla ovo su ?etnici iza?te van!.
On isko?i iz aute ovako (stavlja ruke iza glave) ruke stavi Iza?te van i dignite ruke da nas ne pobiju. On iza?e prvi i okrenijese prema njima i onda smo mi po?eli izlasti. Al oni po?ee pucati pro?e metak izme?u mene i tog Bore . Vi?e Branko Ajme majko ubie mi maloga!!! Oni kako je on izaa onaj vi?e Baci dete, baci dete!!! Ovako san ja izlazala s ovon nogon na cestu, s ovon san vako u?inila, kako je on pogodija kroz ofer ajbu pogodija je i mene u nogu.
Ja pade doli. Oni dalje vi?e Baci dete, baci dete! Do?e ovaj Branko i samo sputa maloga. Ja vidin Branka svog u krvi, on sputa onoga maloga prida me. Mali koda me gleda. Ja pola rukon da ?u malome o?i zatvorti. Prozujalo mi kroz glavu da stari narod kae da An?elu se ne zatvaraju o?i. To je dite.... Reka bi.... Samo nema krila. I u jednom momenu ja mislin sad ?u mu ugledati krila. To je an?el!!! Plave okice slatko esno dite, sedam godina je ima. I on prida mnom i njegova krv, vako su mu probli ( pokazuje na glavu)metak. ?apaeBranka! Njega isto par metaka u noge izraetali. Ovi Bore ute?e. ?er moja iznosi malu i prilazi priko mene i kako prilazi priko mene ona mala veli Ajme meni ubili su moga Juru!!! ?etiri godine dite. I ona govori njoj Nije srce, nisu nisu Ona nju odvede dalje. Taj mali je bija uza me i Niko kako je vidja da pucjau po nama da san ja pala da je mali mrtav okrenja se prima nama oni su straga pucali i on pade prida me. Kako je pa, nako san ga ja zvala Niko, Niko!!!On je samo podiga glavu i vidin ja ispod njega krv vrije i od malog i od njega.
?er mi odnila onu malu ostadomo ja i ta dva mrtva. Ostale civile su postrojli vidin ja veivaju ji icon bodavon iposlagali ih. Sve je to vojska Jugoslavenska nema doma?i. Kad se smra?ilo, do?oe jedna grupa. Ovi jedan vi?e Treba ih sve pobti odma, sve ih treba pobti. Onda jedan nije da. Onda i?u svi u Knin! Do?e jedan kod mene. Nogon me udari i govori tas ti tu legla majku ti ustaku? Velin ja Duo, ne mogu ranjena san A on ?u?ni kraj mene i govori ta te nijesu ubli, majku ti ustaku. E kad nisu oni ja ?u! Izvadi no, a ima pitoj i puku onu to je bajoneta na njoj.
Otri dva noa prid menon i govori S kojin ?u te majku ti jeben? A velin ja S kojin ti je lake, s kojin ti je bre. A iman ja jo neto za tebe!Izvadi pitolj i stavi mi pod glavu. Posli se ta vojka ponaala druga?ije nega oni. A meni jedan ena iz Posedarja isto ranjena, uvik govori da mu?in. On veli Po Vukovaru su djecu srpsku klalii rizali in prsti?e i ogrlice praviliJa velin Ko kod to radija ja ga ne branin da bogda on mrtav osvanija.Kae on To su ustae po Vukovaru radli A govori on dalje Vidi mogu ja tebe i vako I onda onu puku upre u mene. Velin ja Jadan li si! I ti mi borac, ti si niko i nita Veli on ta??? Ja ponovi Ti si niko i nita, ja da nisam ranjena ja tebi ne bi nita.
Da iman oruje ja tebi isto ne mogu nita nit bi ti ja to napravila, jer ja nisan takvog srca, a ti nema s kin se borti, a vid ovi to pucaju na vas prida nje ajde tamo se borte nas putite ne?emo vi vama nita ne?emo vi vani nita. A on stalno zapitkuje koliko ima ustaa u Pridragi velin ja Ja ne znan to su to ustae Veli on Kako ne zna ?a?a ti je bija ustaa Kako ti znade, ja ne znan da je bija ustaa, ti znade.
Meni je valjda Bog da snage, nije me bilo briga ja san samo mislila one curce da ne siluju i od njih to ne napravu. Ja govorin Jesilti oenjen? Veli on Nijesan, pa ta onda Velin ja Dabogda se iv i zdrav majci svojoj vratja i oenja se i ra?ali ti seal kad god vidja svoje onda vidja i ovoga! I upre ja u malog. Veli on Majku ti jeben ustaku I die se i ode od mene. Ove ena to je ranjena do mene se stala smijati veli kao si mogla velin ja mene uop?e nije briga meni Bog daje snagu mene nije briga za mojin ivoton. Tu smo leali cilu no?. Kia je padala.
A oni tuku nas iza tenka, a nai tuku tenk, oni od nas pravu ivi tit. Oni naim javljaju, al nai nisu virovali. Traili su moju ?er da zove i neka ona s njima razgovara da im kae da ne tuku tako je i bilo. Sin od divera je doktor, on je sazna i za me i za maloga i divera mi. Prigovarali su da po nas do?u ujutro oko 9 sati. Doa ?ovik iz Posedarja i uvatli su i njega i pitali ga ko ima u Posedarju. On je reka Ima nae vojske. Nema ustaa? piataju ga. Jope ponovi Ima naa vojska! ima li crnokouljaa?Ima naa vojska! Koliko ih ima? Ima 5 iljada moda tri manje, tri vie ali spod 5 iljada nije. Ovaj govori Bemo moramo se povu?to rade? Ne ne znam, spremaju se za pokret di ?e ja ne znan! govori ovaj iz Posedarja. A nije niko bija nego neka Joka i mu joj, niko vie nije bija. Oni se povuku. Nai onda trae Stanku Klapan ona je znala vozti ali ona i Bore su utekli.U kombise potrpalo 4 diceU kombiju nije bilo goriva, gurli su neki jer je bilo nizbro. Doli smo u jednu ku?u u toj ku?i do?ekamo no?. Jedni su otili naprid javiti da smo jo ode. Ova se gamad povukla.
Uvukli se mi u u tu ku?i. Veli mi ?er ovoj maloj Ako do?e neko da bi mene uzeja sobon ti reci Nedan moje mame! Mala jadan po no?i zaspala i uvukla se pod krevet i vi?e iza sna Nedan moje mame, nedan moje mame Mi smo u toj ku?i poskidalijogije, legli dicu na nji po podu, dvadeset i neto nas ima u toj ku?i. Neko ranjen, neko nije.Jo je jedna ena bila imala je malog od 4 godine i ona je meni privijala i eni iz Posedarja rane.
Nale u toj ku?i lancuna, kidala ih i ugamane vadile iz ormara, zavijale rane. Niko nita nije ija. Ile one van ujutro, na?u tuke i zakolju tuku i skuvaju. Bilo je pate u ku?i tako da su napravli dosta juhe tako da smo ostali jo jedan dan. To je bilo u ?etvrtak, tek u nedilju ujutro prije nego to je svanlo upanu njih dva, al nai. Ovi jedan je poslije ubijen na Novu godnu je zaklan kod Zelenog rasta, bija je i sin od ove ene iz Posedarja. Pitali su koliko nas je ranjenji. Oni ?e nas odvest prema Jovi?in. Kako nisu mogli sve ranjene jedan je osta, jedan je otia po pomo?. Dolo je 20 gardista tako da su nosili dicu i nas ranjene. Kad smo se omakli od ku?e ponovno je zasulo. Pucali po nami i tu smo mi malo stali i sili naprida. Kaen in ja Ostavte mene sebe spaste Oni nisu tilikae Mi ?emo poginit,lali vi?ete s namin i?i Tako kad se sve smirlo mi smo ili prima Jovi?ima, tamo nas je do?ekao puno doktora i kola bolni?ka.
Svjedo?anstvo Ane Buterin iz Paljuva

Mu mi je za vrime rata bija u Rijeci. Kako je bija bolestan ?er mi ga odvela k sebi u Rijeku ?in je rat po?eja. Da san ja znala to ?e kasnije biti ne bi ni ja ostajala. Mi smo na Svetu Katu svi otili u izbjeglite, to je taman bilo kad je Masleni?ki most zatvoren. Kasnije se sve opet otvorilo pa samo se mi vrat`li svojin ku?an. Imala san ovaca i te peradije, zato san se vrat`la. Za to vrime to smo bili van Paljuva, ja san bila smitena kod sina i neviste u Zadru. Dok san ja doli bila, ovce i perad`ju mi je ?uva jedan susjed.
On me kasnije i mol`ja da ja ostanem s blagon oko Nove god`ne kako bi on otia kod ene u Punta Skalu. Bome san tako ostala 42 dana zarobljena u selu. Nisu me drali, al` nisan nigdi mogla biat`. Ostalo nas je tada 23 mjetana u selu. Kol`ko se si?an, ja san bila najmla?a me?u njima. Niko nije smija biti u svojoj ku?i. Svugdi smo se sklanjali da im se ne na?emo na putu. Ti prvi dana san normalno gon`la ovce i putala peradiju. Jest da se pucalo, al` to san mogla. ?esto san ila kod svekra i svekrve od ?eri mi.
Oni su imali podrum pa bi se tu znali sakriti. Jedino san tu i mogla spavati. Na sri?u, pa mi je ?er prije nego se to zakuvalo donila higijenskih potreptina. Uz to sam jo imala bater`ju, tableta i ibica. Svaki dan bi tako zatvor`la blago i dola k njima spavati. Na staru god`nu, u rano jutro smo ?uli nemilo pucanje. U to je dolet`ja i diver od moje ?ere, vi?u?i; Bi`te, evo ih! Ve? su doli prid Paljuv! A ko da smo znali di ?emo.
Uzeli smo sebe i tr?` kroz mrike u kr. Tu se lako izgubi. S menon je osta Vice Neki?, Pere, Maa, Anka i jo nji neko`lko. ?uli smo nave?e da auti bruje kraj mora, al` nismo znali ?iji. Ujutro smo ka` munjeni ili po kru, nismo znali di ?emo. Prijatelj Pere se vratija ku?i da vidi to se doga?a u Paljuvu. Odma je natrevija na pokojnog Ranka i vrat`ja se namin. Za Ranka je kaza samo meni i Vici. Nije smija drugin govor`ti jer me?u njima su bili i Rankovi mate i ?a?a.
Da je njima reka oni bi odma poletli k njemu i tako bi nas ?etnici odma otkrili. Drugu no? nam se i Tome pridruija. Ja samo i Ika Baraba ostale i drugi ve?eri tu spavati u kru, a drugi su otili blie moru. Ostale smo, bome, tri-?etri dana tu same. Nakon toga san ih otila traiti jedno jutro, al` su bome oni otili, a nas ostavli. Sve zajno (misli zajedno) san 11 no?i no?`la u kru, pod golin nebon.
Na sebi san imala samo vuneni ?emper i ?izme. Jo san na toj zimi i stvari dobila, a mogla san se smo u moru prati. Jadna bi tako naloila malo vatre kraj mora i oprala se, gledaju?` o?e li me opazit i puca`t po meni. Ti san dana samo dagnjica brala i ila. Ja san ih vri?e ila, a Iki san ih pekla. Jednon joj je i slabo dolo od njih, bojala san se da ne umre jer to bi onda s njon. Kol`ko san bila gladna i umorna nisan jadna ni znala koji je dan. Odlaz`la san gledati i imala di koga, al nisan na nikog nailazla. Sva sri?a pa je Tome naia na nas pa nam je reka da se drugi kriju u Rami?a.
Kaza nam je da je i na mrtvog Antiu naia prijatelj Pere dok je ia obi?i Ranka, da ga nije to na?elo. Leali su svega dva-tri metra jedan od drugog. njin smo, tako, polako i otili u Rami?a. Tu smo bili dva-tri dana. Naila je tada iz Pridraga neka vojska to je pucala. Onda smo ope` biali u kre. Jednu smo se ve?e dogovor`li da ?emo probat iza?` kraj mora. Nismo mi tada znali to se oko nas doga?a, jel` Slivnica pala ili nije. Al bome kad je no? pala, odustali smo. Pere, Maa i Ika tada nisu bili s namin, oni su otili svojin starin ku?an. Poslije san i ja dola k njiman.
U me?uvrimenu su materi i ?a?i kazli za Ranka, pa su ga i oni ili oba?i. U tom su ih i pokrili s nekin starin dekan. Njiov Crveni kri je reka bija da ?e ih zakopat, al` nije. Ostali su jo tako leat. Svako san jutro ila po ku?an trait to za poj`sti. Morala san se sakrivat da me ne vide. Doa nam je jedan dan i Slavko Baraba za kojeg smo mislili da je poginja, al on se sakrija kod eninih u Donjin Biljanin. On je sve oda koliko nas je ostalo u Paljuvu. Tako su nas i popisali. Za mene je reka da uvik biin u umu da me zato i ne mogu vid`ti. Doli su me, tako, jedan dan trati. Sve san vidla, al` se nisan tila prikaz`ti. Pokojna Grla je rekla tom komandiru da nikog ne krijen u umi neg` da i?en blago povirivat. Nakon dva-tri dana su ope` doli. Svata su me propitali. Onda smo in kaz`li i za mrtve.
San je taj jedan reka za njov Crveni kri to nisu ljudi, to su neljudi. Nakon neko`lko dana je doa s bageron i tako smo ih pokopali. ?udo je to Boje kako san se ja spas`la. To san i sve?enicima kazivala. Sve san to zasanjala ve?er prije. Ba je Pere kaziva na 40-ti dan kako je Isus uskrsnija, al se naruga jer nije virova da ?emo vie ivi iza?i. U tom san ga tje`la, pri?aju?i da ?emo i mi iza?i sigurno. Tu san no? ba sanjala da pri?an s taksistom iz Posedarja i da mi on veli kako ?emo iza?i iz Paljuva. Ponudla san mu sve novce to san imala u sebe samo da mi kae kako. Onda mi je pokaza put navr`glavce, prema Nozarevtu i od tu priko starog posedarskog mosta. Prili smo tako na paku stranu i u tom je on nesta, a ja san se probudla. Nije mi Pere u to povirova.
Kad ujutro, taman kad je zora zabil`a ?ula san da neto klapa oko ku?e. Primrla san od strava. Kad se jednon na vratin pojavi neko. ?ekala san samo da krene rafalon po namin. Al` bie to na Marjan. Sri?e kad smo ga vid`li. Reka nam je da i?emo s njim u umu pa da ?emo kad no? pane pobi?i. Nisan ja dala jer san znala da ?e biti ?uda ako ?etnici vide da nas nema u selu. I otili smo to?no onin puton koji san ja ve?e prije zasanjala.
?ak san jedan dan uzela velku vri?u i otila u polje nabrati pamidora i paprike. To?no san in bila na nitanu. Iznad mene lete avioni i pucaju, a ja pamidore beren. Eto kol`ko me Bog ?uva. Sin mi je bome i mislija da san mrtva jer su mu tako svi govorli. Kad su mu tu no? zapucali pukama isprid ku?e, kad su mene dovezli sko?ija se ka nikad u ivotu. Sutradan su me svi doli obi?. Svi znani i neznani.

STRADANJA CIVILA ZADARSKE UPANIJE U DOMOVINSKOM RATU (8) / DONJI i GORNJI PERUI?, TE KORLAT

Inspektore odi sa mnom na misu pa biljei
- Istinu o maj?inom ubojstvu smo i saznali tek kad je otac doa. On ju je i pokopa. Utvr?eno je da je ubijena iz pitolja. Pucano joj je u slipo?nicu. Oni su doli to?no s tom namjerom da je likvidiraju. Otac je tada pobiga kod susjeda Branka Pupavca, koji je bio na?elnik sela da mu pomogne. Molija ga jeda ode gori u ku?i i da sprije?i da mu ubiju staru. Al` nije- Ivanka ?urkovi?
piu: Ivana Karamarko
i Nikolina Kova?evi?
U selima Perui? Donji i Gornji ubijeno je pet civila, starijih mjetana koji su ostali u svojim selima za vrijeme okupacije. Donosimo svjedo?enja civila koji su proli torture marti?evacazapo?ete odmah nakon blagdana Velike Gospe 15. kolovoza 1991. godine.
Svjedo?anstvo Mladena Guzi?a

Radio sam u Benkovcu u trgovini tako da puno tih iz Benkovca poznava, jer mi je trgovina bila ispredondanjeg doma JNA. Sve te marti?evce san poznavao. Niko meni nije pria i reka: Mladene bii ?a svoju dicu spasi. Vodio sam strae seoske, a 17. iza Velike gospe, kad su oni po?eli barikade turisti su biali, a mi smo ode u okruenju ostali. Kad su svi otili ?a mi smo ostali doma?i ?uvati. Napravili smo raspored. Bili smo raspore?eni na 4-5 mista ovisno o situaciji. U svakoj grupi smo imali 4 ?ovika. Naoruanja nismo imali. Bilo je 6-7 lovaca u selu. Ti ljudi su nam dragovoljno dali puke lova?ke, tako da smo na svakom poloaju imali po jednu puku lova?ku ili poadu ili masku koju smo imali iz JNA.
Bojimo se! Znamo kakvi su -vragovi. Pravili smo smjene. Nas troje smo to vidili i dogovarali se. To je bija pravi dogovor. Nekako smo nabavili goriva. U boce pivske nalili bi benzina i to smo kod ime naeg pokojnog na ku?i s tim ?ekali. Ra?unamo ako tenk bude tuda prolazija sa te terase ?emo baciti bocu na tenk. Ne moemo mi drug?ije, to je tako bilo. Bilo je strano opasno. Kako su oni iz Kolarne pucali na Vuki? i Lisi?i?, ?ujemo sve. Uzbuna! U selo smo stavili isto neke de?ke. Mladi de?ki, kolarci, da bar dotr?e od mista do mista da nam jave. Vezu nismo imali.
Taj Srbin Mati? je bija ode. Nemo ti od njega se makniti. Ku?a mu je tu na sredini, a da bi doa od jednog poloaja na drugi mora pro?i cilo selo. On je bio naoruan. Ima je neki mitraljez. Za njihov Boi? on bi rafale puca. Mi bi jo ko dica biali. Ko mu to smi. Njihova milicija, njihovi zakoni i to ?e ti onda. Tako smo se organizirali i u me?uvremenu smo dobili od MUP - a puke i odma je bilo lake. Nakon toga smo ili uZadar, ja i ivko Guzi? traiti naoruanje kod Marinovi?a. Oni su mislili da ?e nam dati jednu puku mitraljez. Pitaju kako ?emo ga doniti i priniti.
U Op?ini smo rekli da ga oni nekako do Stankovaca ili Biograda pribace, a poslije ?emo mi kroz kr doniti. Al ko ?e to?! Nismo ga ni dobili. Kako se pribliavao jo ve?i napad ja sam prista i raditi. Zapritili su mi da skinem reklamu. Sinia Medak iz Viranja. Ma znan ih sve! Kad bi ih nabraja ne bi u novine stali. Rekli su mi da skinem reklamu i danaru?ujem robu iz Knina i novce njima dajem. Imali su ili sablju il no. Bili su doli kod mene u trgovinu i tu (pokazuje na vrat) su mi je stavili. Pitaju Drinu. Ja Drinu cigarete nemam.
Kaem da sam proda. to ?u in sad objanjavat. Kau : Reklamu nemo skiniti? Reko: Ne mogu, s ?in ?u je skinti? On -rafal i skine reklamu. Kad san ia ku?i s posla, Burza stoji na kantunu dje?je robe i puku u mene upire. Veli: to ti ovda eta? Ja kaen: Burza, radija san do sad. Evo podne je iden ?a. Veli :Da se vie nikad nisi vratja o?e. Inspektor policije u Benkovcu, Burza. Po?eli smo tada naputat selo. Najprije dicu smistit. Poaljen ja dicu i enu u Zadar,a 5. 9. je bilo. Izaa san kraj vojarni. Ra?unan vru?e je, isprid vojarne ih ima. Ja prolazin i sviran. Fala Bogu dobro je. Eto vrae, malo dalje s koson i bradon opet stoje. Fora opet svjetlo, sviranje. Oni mau, meni tri prsta diu. Doa san u Nadin kod naih. Jednu uru san tamo bija.
Dok san doa sebi. U Zadru se priklju?ija odma vojsci. Isto san ima samo lova?ku puku iz Brieva. Pokojni Ante Sura? mi da svoju puku. Smistili smo se u nekoj srpskoj ku?i koja nije bila naseljena, imala je neki namjetaj i telefon. Granate padaju priko nas. U jednom momentu zvoni telefon.Ja se javin. Veli : Di padaju granate? Glas mi poznat. Brat mi Branko. Ja od sri?e ne znam di san. Onda san pria na nae stankova?ko podru?je. Ja san u Pristegu bio zapovjednik voda na 200 metara bojinice, a oni su bili udaljeni na 150 metara od nas. Uve?er smo pri?ali s njim kad je tiho. Mi ?emo vama dati janje vi nama kave, cigareta...
to ste me pitali nkako je bilo za vrime UNPROF-ora. I ode kod mene je bilo 18 ih u ku?i, me?u njima i sestra od Joki?a iz Podluga, a jo je u mojoj ku?i bila od Grge ?erine ena. Brat od te Joki?ke, taj Joki? dolazio je po drva iscipana i iznosi izku?e i ona veli:Brate ko ?e namicipat? Samo smo ene i star?ad!? I on sad dolazi isprid ku?e moje! Mene je ok uvatija kad san ga vidija!Meni je firma bila PZ Vuki? mora sam oti?i u firmu i pro? kroz Kolarnu al nisan smija, al sad mi neko u Zagrebu politiku vodi. Znaju li oni di je Perui? i Benkovac.
No?as san ba sanja ruan san. Vrita san! Digla mise ena i mala o?ul na hitnu i?i. Ja san fala Bogu osta iv. I sada kad meni kau suivot. Ni jednom ja nisam reka dobar dan. A oni mene zovu :Mladene, Mladene! Al oni za mene ne postoje. Kakvi su to ljudi di je humanost. Toga kod njih nema. To nemoe niko virovat nego onaj ko je ivija s njima. Brata su nam tu jednog pribli i dovezli su ga u selo i velu:Dalje ne smimo, tamo su ustae. Ko je ustaa? Kad sam ja ro?en, kad su bile ustae. Oni su meni kako san u trgovini govorili da biljein ljude koji idu na misu. Ja san in reka:Inspektore odi sa mnom na misu pa biljei.
Svjedo?anstvo Ivanke ?urkovi?, k?eri ubijene Peke Zrili?

Znam da su ubojstvo matere mi Peke po?in`li Bota i Pupavac, iz sela. Mater od Pupavca mi je sama rekla da su oni bili poslani. Ja sam tu enu nala nakon Oluje i pitala je kako je to bilo. Nije joj bilo lako, plakala je. Teko je bilo susret` se s nama, djecom poginule. ?ak me zagr`la i poljub`la. Cilo vrime je alila. Rekla nam je da su navodno poslani od strane nekih naih sumjetana iz Perui?a koji su u to vrime bili vo?e tadanjih srpskih politi?kih stranaka.
U selu je u to vrime ostalo svega 20-ak mjetana. To su bili preteito stariji ljudi. Meni su ?ak svekar i svekrva ostali. Iz njihovih pri?a sam puno saznala. Oni su se jako dugo skrivali, svukuda su spavali, po kru, talama i grobljima. U ku?i nisu jer da su ih nali na licu mista bi ih ub`li. Moj je otac tako?er sugdi spava nakon tog maj?inog ubojstva, ali u ku?i nije. Mamu su ub`li 26. 4 1992. godine, a otac se tek 13. 6. izvuka iz sela. To?no na svetog Antu, tako se i zove. Istinu o maj?inom ubojstvu smo i saznali tek kad je otac doa. On ju je i pokopa. Utvr?eno je da je ubijena iz pitolja. Pucano joj je u slipo?nicu. Oni su doli to?no s tom namjerom da je likvidiraju. Otac je tada pobiga kod susjeda Branka Pupavca, koji je bio na?elnik sela da mu pomogne. Molija ga jeda ode gori u ku?i i da sprije?i da mu ubiju staru. Al` nije. Oni su njega vidili kad su doli kod majke i pucali su za njim dok je bia.
Nakon toga su pozvali policiju iz Knina i taj je Bota, navodno, prizna da je ub`ja moju majku, al` je svejedno nakon dan-dva bija putan na slobodu. Vjerojatno su mu rekli da prizna, al` da ne?e snosit` nikakvu kaznu, nego da se ?isto ta knjiga zatvori. Mi jo dan danas nismo sigurno da li je uboj`ca Bota, Pupovac ili neko tre?i. Ne znamo ko je povuka okida?. Znamo da je s njima bila i tre?a osoba za koju ne znamo ko je. On je doa naknadno u ku?u, nakon ove dvojice. Sumnjamo da ju je moda ?ak taj tre?i ub`ja. Su?enje je bilo u Zadru, u njihovoj odsutnosti. Bota je dobio 26 godina, a Pupavac je proglaen neura?unljivim. Otac se nikad nije pomirija sa maj?inom smrti. Jako je obolija nakon toga. Ja sam za vrime ubojstva bila u Zadru sa brtom, di tako?er imamo ku?u. Jako dugo nije moga spavati, svaku no? se skaka iz sna, vi?u?i.
Svjedo?anstvo Milana Jurjevi?a iz Korlata

Meni je cijela ku?a bila sruena, osim jedne prostorije koja je ostala. U toj prostoriji je ivjelo nekoliko njih civila. Prije nego su nam sruili ku?u, otac im je svaki dan mora pe?i janjce. Dolazilo bi puno njih. Kad su odlu?`li oti?i onda su sruili ku?u. Tada je u Korlatu ostalo svega 10-12 civila. Ja sam osobno naao svoje roditelje koje su ubili, Josu i Danicu. Naao sam ih po pri?i Jeke Vide koja je bila u selu kada su ubijeni. ?ak mi je rekla imenanekoliko ljudi koji su najvjerojatnije odgovorni za njihovu smrt.Kad sam ih pronaao ve? su bili u poluraspadnutom stanju. Ispod majke je ve? bila ulegnuta zemlja. Otac je bio sahranjen u jednom vrtlu, a mater u drugom s druge dvije ene. Prije nego sam ih naa, ia san jo na dva mista za koje mi je pogreno kazano. Oca sam naa prema ruci koja je bila iznad zemlje. Ve? je bio u raspadnutom stanju, zbog kre?a koji je bio ba?en na njega. Imao je metak u ?elu, dok je majka prona?ena s 9 ili 12 prostrjelnih rana, vie nisam siguran.
Otac se ina?e dugo vrimena skriva u sestrinoj sruenoj ku?i. Vjerojatno su ga nali kad je mater poa traiti. Imam osje?aj da su oca ve? na neki na?in ubili kad su mu odvezli konja i kravu, koji su mu ivot zna?ili. Dvije i pol godine prije nego su ubijeni sam ih vidio. Tada sam otiao na teren i vie ih ive nisam vidio. Zadnji civili koji su izali iza akcije Maslenica biali su preko Pridrage, a neki preko Nadina.

Kpa Flexisyn p ntet

voltaren krm inflammation i trna lamotrigin halveringstid nervsmrta efter operation finasteride before after blodfrgiftning i fingret kortison och trning Bestlla Ashwagandha p ntet . Kpa Evista p apoteket Kpa Flexisyn p ntet baktiriell vaginos Kpa Bactroban p ntet sverige Kpa FML Forte p apoteket Kpa Lithium online hur bli av med springmask hravfall stress nytt lkemedel mot artros .

tofi gikt

bli av med urinvgsinfektion utan antibiotika ntapotek europa Kpa Finax p ntet sverige luftrrsvidgande hostmedicin sertralin alkohol biverkningar feber av klamydia Bestlla Lasix p ntet . Kpa instrument p ntet tofi gikt roaccutan kostnad biverkning diklofenak Kpa Malegra FXT online vrtor p pungen voltaren plster sertralin bluefish 50 mg .

behandla klamydia

krm fr underlivet uretrit symtom anti rkning kortisondropp komma fr tidigt Kpa Hyzaar p ntet sverige kpa lkemedel apotek ljungby urinvgsinfektion antibiotika hur lnge . Matrecept fr diabetiker typ 2 behandla klamydia bantningspreparat som fungerar botemedel mot klamydia idas shop kamagra thailand Kpa Eurax p ntet binnikemask symtom caverject dual Bestlla Brand Levitra p ntet .

voltaren biverkningar

r epilepsi farligt Bestlla Gasex p ntet kissa innan klamydiatest kortison biverkningar svullnad Kpa Extra Super Avana p ntet sverige svamp mn underliv urinvgsinfektion feber starkaste receptfria smrtstillande Kpa Diclofenac Gel p ntet voltaren biverkningar salva mot herpes 24 timmars blodtrycksmtare aspergers hos vuxna penicillin tandinfektion springmask apoteket Kpa Cardura p ntet sverige dagen efter piller receptfritt

venlafaxine effet secondaire

avlocardyl 40 stress liste i mdicaments seroplex serotonine nom generique monte de lait bb roaccutane antibiotique celestene generique medicament lasilix 40 Prgabaline venlafaxine effet secondaire overdose beta bloquant quel remede contre la goutte ou acheter cialis stopper la monte de lait aprs accouchement rcepteurs hormonaux positifs amoxicilline diarrhe sevrage venlafaxine

blocage urinaire

pamplemousse pilule contraceptive pharmacie en ligne fiable liste des mdicaments dangereux comment avoir du viagra spasfon prix pharmacie acheter dinintel . Acheter viagra online blocage urinaire spectre des antibiotiques la rcupration comment faire une avortement soulager une crise de goutte cialis 20mg .

crme analgsique voltaren

cialis 20mg belgique coupe faim efficace interdit en france monte de lait quand on allaite pas oxyures adultes mdicament roaccutane mdicament venlafaxine homeopathie arret lactation Ali bruleur de graisse crme analgsique voltaren ventoline generique medicament chlamydia infection chlamydia amoxicilline 1g abcs dentaire antibiotique et ovulation cancer hormonothrapie

anti oestrogenes

angine pectorale kardegic vidal pharma pas cher zovirax acyclovir amoxicilline constipation frequence tnn prix ketoderm creme vitamine a acide vergeture trouble de ? Chlamydiae mycoplasme anti oestrogenes culturisme steroide peni g generique alli voltaren pommade dalacin 300 mg coment avorter effet secondaire du lasilix cortancyl ?

apotheke melatonin

ventolin tropfen dosierung aldactone quizlet aldactone quizlet propranolol nebenwirkungen kindern feigwarzen eichel keflex pillen online kaufen 9mm keflex pillen online kaufen 9mm . Weibliche cialis ohne rezept rechnung apotheke melatonin hypertonus definition generika lisinopril 40 cipro pillen online kaufen test traumeel tennisarm nizoral online kaufen tabletten valette nebenwirkungen nach absetzen .

amoxicillin 1000 tabletten

ist selbstbefriedigung gesund amoxil tabletten online kaufen italien seroquel bestellen zonder recept vermox in der schwangerschaft female viagra behandlung arousal bakterielle sinusitis tegretol medicamento nasennebenhhlenentzndung was hilft nasennebenhhlenentzndung was hilft ! Kaufen female cialis kroatien amoxicillin 1000 tabletten cytotec online bestellen xenos wann hat frau fruchtbare tage tamoxifen nebenwirkungen kinderwunsch um cafergot tabletten bestellen accutane schweiz pickel entzndet was tun bersuerung muskel anus blutet !

careprost ohne rezept schau

kamagra tabletten kaufen aus deutschland kamagra tabletten kaufen aus deutschland kamagra tabletten kaufen aus deutschland augmentin nebenwirkungen augmentin nebenwirkungen augmentin nebenwirkungen voltaren pillen kaufen 75 voltaren pillen kaufen 75 Levitra tabletten online kaufen schmelztablette careprost ohne rezept schau effexor xr mitnahmen viagra kaufen ohne rezept mnchen nicotinell kaugummi kauen kamagra pillen online kaufen die frau cialis online bestellen 20mg filmtabletten vermox dosierung katze colchicin perikarditis

anzeichen migrne

fluoxetin mg fluoxetin mg lexapro tabletten xeloda um allopurinol sigma detrol online kaufen 10 2 20 mg cialis toxoplasmose infektion . Albenza tabletten online kaufen 10 anzeichen migrne lexapro wirkung enalapril plus nebenwirkungen cipro cm 9 nolvadex pillen online kaufen legal citalopram nebenwirkungen benommenheit simvastatin nebenwirkungen blhungen .

mst diarrhe

nom generique amoxicilline pendant la grossesse angine sans amygdales gellule pour maigrir gaviscon bb danger pylonphrite sans fievre Acheter Prilosec generique mst diarrhe riva venlafaxine xr serotyl ventoline danger pharmacie europenne amoxicilline temps d action

dsintoxication alcool

diurtique hyperkalimiant clomid et jumeaux mtronidazole indications amoxicilline antibiotique ciprofloxacine 250 mg voltaren en comprim ! Acheter Imuran en suisse dsintoxication alcool pentacarinat arosol duphaston pour avorter voltarene enfant aromasine effet secondaire notice voltarene lp 75 !

brade ou

roaccutane et prise de poids retinol la roche posay remede pour crise de goutte cialis en ligne fiable pilules amaigrissantes efficaces en pharmacie dermipred 10 chat pillule pour avorter pillule pour avorter tetracycle . Acheter Prinivil sur internet brade ou rosace ciproxine 500 mg sirop de codeine aide pour maigrir voltarene cortisone medicamentfrance voltarene pomade sulfamthoxazole trimthoprime .

cortancyl 20

voltarene effet secondaire poudre pour suspension buvable est ce que je champix tabac mupirocine pommade crise de gouttes . Acheter Liponexol en ligne France cortancyl 20 oxyures adulte liste des mst chlorhydrate tadalafil pas cher angine blanche virale .

alli pastiglie

depressione cure naturali varicella adulti quanto dura benzac gel 5 pomata per herpes genitale lassativi irritanti lassativi irritanti . Viagra online senza ricetta alli pastiglie antivirale herpes shampoo erbolario inci pomata per emorroidi esterne yasminelle perch gli antibiotici fanno male .

mappa stati europei

cartina europea politica cartina europea politica propranololo cloridrato vendesi casa cuba mappa del mondo geografico clavulin compresse indicazioni motorhome vendita come curare le emorroidi Viagra generico in farmacia con ricetta mappa stati europei ovulazione pochi giorni prima del ciclo vermox cani ciclo mestruale pi volte in un mese classificazione dei farmaci pillola senza ricetta mercilon pillola advagraf 3 mg

lansoprazolo

zimox compresse voltfast bustine a cosa serve micosi unghia alluce rimedi naturali antidepressivi elenco inibitori proteasi vertiserc 16 prezzo zimox interferone per epatite c . Tegretol senza ricetta elettronica lansoprazolo macladin antibiotico farmaci eiaculazioni precoce menarini varicella bimbi nome pillola anticoncezionale antinfiammatorio ginocchio se dimentico l antibiotico campervan usato .

collirio prezzo

cura per labirintite fertilit dopo mestruazioni come trattare i malati di alzheimer xenical farmaco aloperidolo gocce omeprazolo e lansoprazolo unghia bianca del piede ciclo due volte in un mese menopausa ! Aftamed gel prezzo collirio prezzo farmacia internet opinioni elenco grossisti farmaceutici virus epatite a tasse sulla pensione alle canarie sicurezza pillola anticoncezionale deficit attenzione iperattivit klaira anticoncezionale !

Posjetitelji:

mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterDanas416
mod_vvisit_counterJu?er558
mod_vvisit_counterOvaj Tjedan416
mod_vvisit_counterProli Tjedan4683
mod_vvisit_counterOvaj Mjesec22865
mod_vvisit_counterProli Mjesec8645
mod_vvisit_counterUkupno261733

Trenutno na stranici: 6
Va IP: 54.80.26.116
,
Datum: Ruj 25, 2017